Од 168 општина, у чак 160 се бележи негативан природни прираштај. Према подацима Завода за статистику само Београдски регион бележи повећање броја становника, за око 85.000, док се у регионима Војводине и Западне Србије бележи смањење за око 100.000. Демографи упозоравају да смо драгоцено време већ изгубили, и да чак и ако свако уради све што може и обећа, Србија ће до 2060. године остати без милион становника.
Од 2006., закључно са августом 2014. године на подручју општине Чајетина рођено је укупно 976-оро деце: 2006.-104, 2007.-138, 2008.-137, 2009.-126, 2010.-101, 2011.-94. 2012.-103, 2013. такође 103. и 2014.- закључно са августом - 70, што показује да је број новорођене деце из године у годину готово уједначен.
Међутим, подаци говоре да се, по броју новорођене деце у последњих четири године, у будућности губи једно цело школско одељење.
Да су мале средине изгубиле битку са белом кугом говори податак да у односу на педесете године прошлог века, Србија данас има десет пута више насеља са мање од сто становника. У трећини већ годинама није рођена ниједна беба.
Примера ради, по селима, као што су Жељине, Трипкова, Дренова, Голово, Семегњево, Доброселица, роди се једно или ни једно дете у пет година. Крива Река, Мачкат, Шљивовица, Јабланица и Сирогојно, села су са највећим прираштајем.
С обзиром да од свих предуслова за проширење породице, довољно има само жеље за потомством, али, на жалост социјани услови све су лошији, наша локална самоуправа, преко родитељског додатка за свако новорођено дете труди се да подстакне рађање.
Међутим, подаци говоре да се, по броју новорођене деце у последњих четири године, у будућности губи једно цело школско одељење.
Да су мале средине изгубиле битку са белом кугом говори податак да у односу на педесете године прошлог века, Србија данас има десет пута више насеља са мање од сто становника. У трећини већ годинама није рођена ниједна беба.
