Синоћ је у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини представљена збирка песама „Жижљевина“ Слободана Ристовића. Љубитељи његове поезије уживали су у лепоти и чистоћи изворног, српског језика, подсећању на традицију и културу која се на овим просторима дуго неговала а на које је, с времена на време, потребно поново људима скренути пажњу.
„Слободан Ристовић је и пре рођења био песник, отуда је његова поезија старија и од њега самог“, написао је у поговору књиге „Жижљевина“ доцент доктор Раде Вучићевић. Збирка „Жижљевина“ која је синоћ представљена у Чајетини, препуна је архаичних израза из српског језика и чува то наслеђено богатство од заборава на најбољи могући начин. У песмама Слободана Ристовића станују Отац, Мајка и Бог, а понегде провири и кућна гуја, као чувар огњишта.
"Мој отац је казао мени, као дечаку: Дете, ја кад умрем мислићу на тебе костима својим. Када нас је учио и када је говорио, рекао би: Бог ће доћи вечерас или сутра, и ја и брат смо веровали да Бог код нас свраћа и да ће свратити, па када би казао доћи ће ујутру, ја се пробудим па њега нема, ја питам: Па, где је Бог? Он каже: "Па, није хтео да те буди; отишао је у Шаргане да обиђе Цигане, а знаш как`и су Цигани - брзо се наљуте". А што се мајке тиче... Мајка је, и у мајци је све - ми!" прича Слободан Ристовић.
Поезија у представљеној књизи је поезија живљења или поезија песникове нарави и стања које кроз њега пролази, каже Ристовић. У њој су сећања и слутње које се провлаче и између редова и које нагоне читаоце да јој се поново врате, покушавајући да проникну тајну живота.
"Живот је навада. А та поезија која се дешава у људима од песме , такође је врста навада. Идеја, стих и инспирација - оне се наваде на такве људе и нешто им стално чине."
Слободан Ристовић дуги низ година живи и ствара у Рогатици, али пореклом је из Чајетине па је ово књижевно вече било неуобичајено, са атмосфером пуном топлине којом се дочекују пријатељи и родбина.
"Чајетина је оно што је моја крштеница, тако да ја овде не долазим, само одавде одем па ме нема годинама", нашалио се по мало Ристовић у завршетку интервјуа.
Мирјана Ранковић Луковић
