Сирогојно је село надалеко познато и ван наше општине. У њега се стиже са више страна: из Ужица, Чајетине, Ариља и села Равни. Напредно село, познато по добрим људима и вредним домаћинима. Овде се људи углавном баве пољопривредом и пружањем услуга у сеоскoм труризму. Од пољопривреде примарно је сточарство и то узгој оваца и млечних грла говеда, а у воћарству доминира производња малине.
Идући од центра Сирогојна, на путу за Равни, након километар и по стижемо у засеок Митровићи у домаћинство Ивана Митровића. Иван Митровић живи са супругом Јеленом, синовима, родитељима и баком. Бави се пољопривредом и обрадом и уградњом камена. Занат је научио од оца Миливоја, са којим и дан данас ради овај посао. Супруга Јелена и мајка Миленка углавном раде око малине и стоке. Иванови дечаци су пристигли, па и они помажу колико могу, поготову лети кад су на школском распусту. На домаћинству Митровић заступљена је мешовита пољопривредна производња али доминира узгој оваваца.
Разлог посете овом домаћинству и јесте узгој оваца расе „ил де франс“ која на овом газдиству заузима највећи удео у сточарској производњи где постоји тежња да се испоштују сви техничко – технолошки поступци у узгоју ове расе.
„С' обзиром да муж и свекар раде од пролећа до касне јесени то није довољно за живот наше породице у току целе године“, објашњава Јелена, „па смо се одлучили за узгој оваца. Уз претходно саветовање као и наше потребе уз савет ПД“ Еко аграра“ из Чајетине донели смо одлуку за узгој ваца расе „ил де франс“. Прво смо продали старе овце (мелезе) и јагњад које смо имали, да се овце не би мешале. Затим смо купили 10 уматичених женских јагњади „ил де франс“ и кренули са узгојем“.
Куповином оваца добили су субвенције од општине Чајетина преко Еко аграра у висини од 40% и то је била значајна помоћ довољна за почетак.
„Касније смо направили нову шталу јер се повећао број грла, у то време их је било око 25. И за то смо добили субвенцију од наше општине“ каже Јелена.
Митровићи планирају стадо од 60 грла. Сматрају да је то довољно да се употпуни буџет од кога може да живи породица. Овце се јагње у две године до три пута у нашим условима. На годишњем нивоу то је око 80 јагањаца, а тренутно имају 40 грла. За три месеца јагње достигне тежину од 30 до 35 килограма. Тренутно имају два овна, а у мају на позајмицу добијају и трећег. И поред захтева који тражи, ова раса се показала као погодна за узгој и по речима Митровића они су веома задовољни. Овце добро искоришћавају испашу, имају добар прираст, а оно што је битно имају добар матерински инстикт. Овце се одликују раностасношћу веома добром плодношћу, код којих постоји могућност ван сезонског парења. Код ове расе карактеристика је висока плодност, добра млечност тако да су близанци уобичајена појава, а неретко и тројке , које овце због својих расних карактеристика могу без проблема да одгаје, наранво уз адекватну исхрану и негу. Као раса товног правца производње има добар рандман при клању, квалитетне трупове, а месо је захвално за обраду.
На газдинству Митровићи планирају да купе хранидбени сто који ће им увелико олакшати исхрану стада. У плану је још и проширење штале и изградња новог силоса, а с обзиром да су садашњу шталу правили наменски за расу коју гаје проширење ће ићи у правуцу потреба исључиво за расу „Ил де франс“.
„Од наших оваца добијамо месо и вуну“, прича нам Миленка, „од којих једну количину продајемо. Ова овца има добру вуну. Пола продамо, а пола ми прерадимо. Ја плетем џемпере, јакне и чарапе. Нешто се прода, а нешто остане и за нас“.
Јелена Митровић иначе јабланичанка пореклом, је једна од оснивача новооснованог удружења „Савез сеоских жена Чајетине“.
„Планови овог удружења су да жене лакше могу да продају оно што произведу и оснаживање жена у сваком погледу“, завршава причу Јелена.
Зна се да на селу има много посла, али Митровићи успевају све да постигну, и да нађу времена за себе, да обиђу фамилију и да угосте многобројне пријатеље. Они су друштвени и гостољубиви у шта смо имали прилику и лично да се уверимо овом посетом.
https://www.youtube.com/watch?v=0ue-lrppHNcАутор Мирослав Весовић
