Рад канцеларије за сарадњу са Руском Федерацијом отвара нова тржишта за привреду Златиборског округа. Конкретно, када је у питању општина Чајетина, али и суседне општине, своју будућност у овој причи могу наћи, пре свега, произвођачи млека, млечних прерађевина и воћа, као и туристички радници.
Канцеларија ће се бавиће вршењем анализа тржишта у Русији, са посебним акцентом на руске регионе и указиваће на могућности за извоз производа из Златиборског округа. Такође, посредоваће у контакту са руским институцијама и организацијама и промовисаће инвестиционе потенцијале нашег округа у циљу привлачења инвеститора из Русије, али и инвеститора из Европске Уније, заинтресованих за извоз на руско тржиште по повлашћеним условима. Овим поводом, одржан је и округли сто на тему „Златиборски округ као модел успешне економске сарадње Србије и Русије“, на којем је учествовало више од двадесет највећих привредника Златиборског округа. У присуству амбасадора Русије, Александра Чепурина и представика општине Чајетина, привредници су имали прилику да изнесу своје мишљење о сарадњи са Русијом, али и да разговарају на тему како успоставити стандарде и квалитет својих производа, како би их пласирали на руско тржиште.
"Ова канцеларија може много да значи, него само за наш крај, већ и за целу Србију. Мислим да је акценат највише бачен на пољопривреду, која ће и највише добити у овој целој причи. Лично за себе не видим неку велику шансу, јер се бавим производњом пластичне амбалаже и своју робу пласирам на евопско тржиште, а Русија ми је далеко и мислим да трошкови транспорта много утичу на крајњу цену. Ипак, подржавам отварање овакве канцеларије и мислим да ће на овоме морати доста да се ради. Потребни су прави људи који ће у канцеларији радити и који ће спајати наше и руске привреднике, јер они су ти кључни играчи. Искрено, не знам колико су наши произвођачи спремни на ову сарадњу са Руском Федерацијом, али знам да имају много да уложе. Није проблем да се роба прода, треба је произвести у довољним количинама. А да би нешто произвео, треба, пре свега, много пара и људи. Укратко, ко себе види у овој причи, добро ће проћи", рекао је Миланко Јовановић, власник предузећа „ДиВи“.
Састанку привредника присуствовао је и Радоје Цветић, власник ПК "Златибор" са Златибора, који је оценио да је ово добар потез за цео регион, али би, по његовим речима, привредници морали да се повежу и удруже како би се нешто озбиљно урадило, и да ова канцеларија треба да има велику улогу у тој причи. "Потенцијал тржишта је велики, тако да овде сигурно постоји простор за озбиљан рад. Само, као и у сваком послу, мора пуно да се ради. Што се тиче квалитета наших производа, они сасвим захтевају пробирљиво руско тржиште и испуњајаву све услове. Примера ради, код мене, у ПК "Златибор", до сада је било најмање десет посета од стране озбиљних руских компанија и трговинских ланаца. Узорци наших производа су слати на оцену и на проверу квалитета и оцењени су највишим оценама, чак и већим од њиховог највећег снабдевача из Белорусије. Дакле, што се кавлитета тиче, ту нема проблема. Међутим, саме процедуре добијања извозничких дозвола, анализе, контроле, много оптерећују нашег произвођача по, рецимо, литри млека. Домаћинства до 1оо грла, када све плате што је потребно, онда отерећују постојећу цену млека, а тренутно наши производи са оваким ценама нису реално конкурентни на тржишту, јер се Европи нуде производи са доста ниским ценама и то је сада додатни проблем који је доминантан што се тиче млека и млечних производа“, наглашава Цветић.
Цветић истиче да је његова компанија већ присутна на иностраном тржишту. Ради се извоз за Русију, Норвешку, Данску, Швајцарску, Шведску, Француску, Енглеску, Јапан и Америку. Али, по његовој процени, основни проблем је тај што наши мали произвођачи треба да се боре са глобалним европским прозвођачима, који све имају организовано, као и повољну цену хране.
„Зато ми треба да помогнемо наше произвођаче да се развијају. Треба да се зна да ми у Србији једино можемо да производимо храну, и ако ту област угасимо, ми немамо шта да производимо", наглашава власник ПК „Златибор“ и додаје да тренутно на тржишту Србије има између 200 и 300 хиљада литара мледа вишка дневно и да је то, за сада, огроман проблем, јер се увозе млеко и млечни производи по ниским ценама.
Цветић зато апелује на помоћ државе и одређених институција да помогну малим произвођачима и наводи да он лично има доста добру сарадњу са Регионалном развојном агенцијом из Ужица и где је до сада регистровано око 300 домаћинстава, углавном младих људи који нису запослени. Свима је помогнуто, тако што је компанија Радоја Цветића дала 50%, а осталих 50% средстава Агенција, где ће ти људи, у просеку, добити по око 1.000 еура бесповратно, и то је један добар корак за развој региона и покретање младих људи у неком свом будућем развоју и производњи.
"Треба да се зна да ми у Србији једино можемо да производимо храну, и ако ту област угасимо, ми немамо шта да производимо", каже Цветић.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
