Удружење пензионера: Треће доба

Удружење пензионера оштине Чајетина основано је 17. маја 1972. године, и од тада, па до данас, ради у континуитету. На терирорији наше општине има око 3800 пензионера, од којих су око 560 чланови овог удружења. Славко Пантовић, председник овог удружења, наглашава да удружење не води рачуна само о својим члановима, већ је помоћ намењени свим пензионерима.

„Ми где проценимо да су лошег материјалног стања, да су тешко болесни, да треба нека врста било које помоћи, а које они сами не могу да обезбеде, у тим ситуацијама, а преко месних одбора, помажемо свима којима је потребна помоћ“, наглашава Пантовић и додаје да су њихиве активности у току ове године биле су заиста велике. Још крајем фебруара расписан је јавни оглас за набавку огревног дрвета за пензионере. Кренуло се са испоруком дрва и то је већ при самом крају.

Ове године 18 пензионера ишло је на банско лечење на рачун ПИО фонда, више од 70 њих је ишло је на море, а око 200 пензионера набавило је огревно дрво. Наравно, све ово било је у више месечних рата - најмање 8, а највише на 12. За пензионере се редовно набавља и зимница. У 2014. подељено је око 6 тона свежег меса, а ове године биће и више. Такође, преко целе године пензионери могу преко удружења набавити и пакете са сухомеснатим производима, залеђену робу и мед, такође на рате.

„Наши пензинери доста путују и веома добро се друже. За годину дана пређемо целу Србију уздуж и попреко, а дружимо и са пензионерима ван Србије. Ове године збратимили смо се са пензионерима из Лакташа из Републике Српске. Наша дружења користимо и за упознавање других места, градова и манастира, а и да једни другима пренесемо стечена искуства“, наглашава Пантовић.

Помоћ старим, изнемоглим и оболелим пензионерима спроводи се на више начина. Пантовић наглашава да они покушавају да људима који су слабог финансијског стања омогуће да купе лекове и потребан медицински материјал. „Морам да кажем да у моменту када смо дошли у овај општински одбор, финансијаска помоћ општине тада је износила око 70.000 динара на годишњем нивоу. Сада су ти људи препознали наш рад и са задовољством морам да истакнем да је сада наша сарадња са локалном самоуправом на задовољавајућем нивоу, а ми смо и прошле и оне године од општине добили по 1.100.000 динара, што много помаже у нашем свакодневном раду. Велика средства иду за помоћ нашим члановима , али и другим пензионерима, док ми који овде радимо, заправо волонтирамо“, наглашава Пантовић и додаје да су ова средства довољна, али би било боље када би била и већа, јер би тада још већи број угрожених пензионера могао да добије помоћ.

Подељено је више од 30 пакета за најугроженије пензионере, спроведена је акција цепања дрва са УГ „Златиборски круг“, који је много помогао овом удружењу. 2013. године донирана су средства за набавку компјутера, затим за реновирање клуба пензионера, у коме има и библиотека. То место је намењено да се пензионери друже, где могу доћи сваког дана, попити кафу или сок, и испричати се међусобно. Ту је и медицинска помоћ, у сарадњи са Домом здравља Чајетина, а два пута годишње долазе лекари из Ужица који врше преглед вида, а та роба може се платити на 4 месечне рате. Постојећа руководећа гарнитура удружења пензионера већ је 4 године на том месту. У децембру месецу биће избори за нове руководиоце, а те изборне активности већ су кренуле. Већ је почело са бирањем нових чланова и председника месних одбора, који ће дати иницијативу за новог председника општинског одбора Удружења пензионера.

Чланови удружења пензионера волели би да им се што више пензинера прикључи у чланство. Чланарина је 0,2% од износа пензије на месечном нивоу. Од укупно прикупљених средства од чланарине, планирано је да 40% остаје за рад удружења, док би се 60% вратило самим понзионерима кроз разне фондове. „Замисао је да се оснује Фонд из кога би се давале бескаматне позајмице пензионерима, које би они враћали на рате, затим Фонд из кога би ишла помоћ породицама за смртне случајеве. Све ово није заживело, јер је мали број учлањених пензионера“, каже Милија Јездимировић, секретар удружења пензионера и додаје да се нада да ће пензионери ипак у већем броју схватити предност учлањења у ово удружење. „Поручио бих свим пензионерима да дођу и да се учлане у наше удружење. Чланарина није велика, а све ово поменуто као чланови могу користити“.

Пензионери кажу да има је најбитније дружење. Након завршеног радног века, има се слободног времена. Наравно, ако је пензионер здрав и виталан, то треће доба може бити веома лепо. Јер, ради се о људима који су целог живота радили, створили породицу, скућили се и без имало одмора свакодневно се борили са свим животним недаћама. А онда дође време када би требало да одморе. И да се посвете сами себи. А ко ће боље од њих да разуме њихове потребе.

Милунка Јаковљевић, учитељица у пензији: „Већ 27 година сам пензионер и од првог дана сам члан удружења пензионера. Од 2005. године активно долазим овде и на свако наше дружење. Помагала сам у раду удружења, колико сам могла и знала. Кад год могу, дођем овде и сви људи који се овде окупљају мени су драге особе. Успоставили смо контакте са много удржења – Крагујевац, Краљево, Чачак, Пожега, Бајина Башта, Жагубица, Сурдулица, Ваљево, Бања Ковиљача, Гуча и многи други. Сва та удружења која су постала нама верна, а и ми њима, то нам прија, јер су то све људи који су слични нама. Морам рећи да смо, неки начин, ми из удружења општине Чајетина јако популарни и то по гостопримству, по комуникацији, по давању себе, тако да нам та сва дружења веома много значе. Мени ово удружење и дружење са колегама пензионерима много значи, јер живим сама. Ја сам од оних људи који воле своје пријатеље. Дођем да их видим, да се испричамо, па и да се по некад пожалимо једни другима. То ми веома значи и оплемељује ме, на неки начин. И наравно, волим и путовања, али немамо довољно пара да баш увек путујемо. Али зато имамо клуб, књиге, место где се дружимо и то ме веома радује“. Ева Пишчевић, учитељица у пензији: „Од 1988. године сам у пензији. Волим ова наша дружења, лепо нам је. Мада, имам једну замерку – не свиђа ми се што је стално исти састав људи на дружењу, мало нас је. И кад негде путујемо, иде нас петнаестак, волела бих да нас буде више, да нам се што више људи придружи. Можда нисам ни сама баш дружељубива, али волим да остварујем нова познанства и да идем на та наша путовања, јер сам колкекционар разледница и једва чекам да идем у неко ново место, где купим некад 3, а некад и по 20 разгледница. А често и сретнем своје бивше ђаке свуда, и срећна сам што ме препознају и јаве ми се. А имам и пуно бивших ђака, који су ми сада колеге пензионери, па се опет лепо дружимо. И то је баш лепо. Зато позивам све пензионере да нам се придруже“. Вера Млађеновић, угоститељски радник у пензији: „Има доста пензионера који су чланови нашег удружења, али се не друже, и то захваљујући новчанику. Поготово сада када су пензије смањене. Људи су огорчени, мале су пензије, око 80 одсто нас има пензију мању од 30 хиљада динара. Када овде организујемо дружења, трошкови по члану су око 200, 300 динара. Али, када путујемо, све преко 1000 динара ствара оптерећење за нас пензионере. А да се оде на пут, треба бар по 3000 динара, што је за нас заиста много. Општина Чајетина излазила нам је неколико пута у сусрет када смо путовали негде даље, то морам да кажем. И Златиборски круг је учинио много за нас и овим путем се и њима захваљујем. А лепо је када се ми генерацијски дружимо. Ја са својом децом не могу да причам о неким стварима, као што то могу овде са својим пријатељима. Па се и нашалимо, па нам буде лепо. Трудим се да идем све где могу, иако ми је мала пензија а скоро две трећине пензије ја потрошим на дружења. Имам фото апарат и малу камеру, и увек све забележим – где смо и што смо били, и то свако може да погледа, ако га интересује“.