Мештани Мачката, захваљујући идеалним природним условима покренули су велики број погона за прераду меса у којима настају чувена златиборска говеђа и свињска пршута, сланина, стеља, разне врсте кобасица и друге ђаконије по којима је Мачкат надалеко познат. Зоран Шопаловић, заједно са својом породицом, овим послом бави се од 1993. године, а ових дана активно се припрема за 17. Сајам сувомеснатих производа.
Зоран Шопаловић, који је у овај посао ушао пре више од две деценије, каже да до финалног производа није лако доћи и да то захтева доста рада и труда. Њему и осталим члановима породице који су укључени у овај породични бизнис то не пада тешко јер се на крају рад исплати.
"Производимо говеђу и свињску пршуту, сланину, ребра, коленице, у количини од око 300 килограма на месечном нивоу. Робу продајемо на пијацама у Новој Вароши, Прибоју, Пријепољу, Пожези... Муштерије нам често долазе и кући, а некима робу шаљемо и брзом поштом“, каже Зоран.
Због ослабљене куповне моћи грађана, као и све већег броја трговинских ланаца који диктирају цене меса на тржишту, Шопаловићи су били принуђени да затворе малопродајни објекат у којем су поред сувомеснатих производа продавали и свеже месо.
„Ми смо имали месару у Чајетини. Имали смо наш локал, нашу опрему, сопствену производњу и нисмо могли да опстанемо. Велика је конкуренција, ови велики долазе, ми не можемо да се уклопимо у то, тако да више не продајемо свеже месо“.
Један од начина да прикажу своју традиционалну производњу је учешће на Пршутијади, на којој се бирају најбољи сувомеснати производи.
„На Пршутијади учествујемо стално. Ово је 17. а ми се надамо да ће ова манифестација опстати и у будућим временима, да ће бити још боља и посећенија. То је једна врста рекламе која је веома битна, па се надам да ће и продаја бити боља“, додаје Шопаловић.
Зоран Шопаловић ове године пред посетиоце Пршутијаде изаћи ће са својим стандардним асортиманом: говеђом и свињском пршутом, сланином, кобасицом и ребрима које, поштујући традицију усољава, суши и дими на буковом дрвету и свежем планинском ваздуху. Ови производи представљају незаобилазан део златиборке трпезе и заштитни знак златиборског села Мачкат.
Драгана Росић, www. zlatiborpress.rs
