Говор малог детета је доба између 18 месеци и 4-5 година што је период када дете покушава да каже све што чује, а најчешћи поремећаји код деце су поремећаји у изговарању. Да говор детета варира у посебним случајевима показатељ је да његов развој зависи од реда којим учи да изговара поједине гласове или комбинације гласова, што је другачије у свакој породици и окружењу у којем дете одраста, испричала је за Златибор прес, логопед, Матеа Божић.
Потешкоће у развоју говора код деце су већ годинама уназад све чешће, а родитељи све мање имају времена да се посвете разговору са дететом због брзог начина живота, обавеза, телефона и рачунара. У ПУ „Радост“ у Чајетини сваке школске године врши се тестирање, старије васпитне групе и припрермне предшколске групе, као и млађе васпитне групе и старије јаслене групе и на тај начин стиче се увид у евенруална одступања у изговору код деце. Васпитачи и родитељи су ти који први примете да дете одступа од својих вршњака у говору, а затим се обраћају стручним лицима како би се дете адекватно укључило у третман.
„Развој говора и језика је индивудуална за свако дете, постоје различите врсте поремећаја говора и језика. До треће године дете би требало да изговара правилно све самогласнике и око десет сугласника, касније се говор развија и дете би у петој години живота требало правилно да изговара све гласове матерњег језика. Неке од карактеристика детета са неразвијеним говором се односе на то да дете не артикулише правилно гласове матерњег језика, нема добре артикулације, дикцију, речник је сиромашан и користи кратке и просте реченице“, рекла је Матеа Божић, логопед.
Што се раније одреди да је детету потребна стучна помоћ то је боље, јер се поремећаји у говору исправљају теже и спорије што је дете старије. Рана дијагностика оштећења слуха, говора и језика представља први услов успеха. У зависности од тога који проблем дете има родитељи, логопед и дете заједничким снагама и активностима раде на усвајању говора.
„Логопед ради на богаћењу речника, формирању и разумевању говора, функционалној употреби речи, а када су у питању предшколци поред артикулације ради се и на развијању фонетског слуха, на анализи и синтези гласова у речи, као и на развијању графомоторике која је изузетно важна. Да би дете правилно развило говор и језик неопходно је да општи развој детета тече уредно, да сва чула буду очувана, да су моторика и покрети развијени у складу са узрастом. Проблеми који нису третирани у раном предшколском узрасту и у вртићу, испливавају на површину касније, када дете крене у школу“.
Родитељи треба да буду што више усмерени на говорно – језични, али и целокупан развој детета, јер утицај екрана на дете никако не може бити бољи од утуцаја родитеља. Неопходно је разговарати са дететом, играти се са њим, укључити га у разне интеракције које ће допринети њеховом бољем развоју.
„ Пракса показује да нема квалитетне комуникације између родитеља и детета, и да велики број родитеља и деце данас проводи доста времена испред екрана. То је велика тешкоћа јер дете постаје пасивно, једносмерна комуникација која ничему не служи. Деца све уче имитацијом и говор се учи имитацијом, модели за имитацију су родитељи, одрасле особе из окружења, као и васпитачи у вртићу“.
Подаци показују да чак 60 одсто деце пре предшколског узраста у Србији има поремећај говора, па чак постоје и случајеви да дете уопште не говори.
Сања Глишовић
