23. Саветовање судија привредних судова Србије почело је данас на Златибору и трајаће до четвртка. Овогодишње саветовање окупило је више од 400 учесника - судија, еминантних представника највиших правосудних и државних органа, предстваника Светксе банке, међународних и домаћих асоцијација правника, факултета, адвокатуре. „Наши грађани и наши привредни субјекти немају високо поврење у цео систем судства у Србији. Део овог система је су и привредни судови и мислим да треба добро да се запитамо зашто је то тако“, нагласио је министар правде, Никола Селаковић.
"Повећање економске неједнакости на нелегитиман и нелегалан начин, индивидуализам е егоизам, одсуство друштвене одговорности појединца, одсуство права на толеранцију, остављање себе за крајњи циљ свега, довели су до прекомерног искоришћавања економски слабијих појединаца и правних лица у стања предстечајне и стечајне привреде која већ дуго траје", истакао је председник Привредног апелационог суда, Мирослав Николић, отварајући овогодишње Саветовање судија привредних судова Србије. Николић је нагласио да су привредни судови, с обзиром на сложеност предмета којима се баве, изложени великом притиску јавности и неретко долази и до протеста радника, јер једном одлуком привредног суда везаном за стечај, на стотине радника остаје без посла.
"Позиција Привредних судова у систему правосуђа се мора мењати, и то прописивањем строжијих критеријумима за избор судија, посебно за избор избор сусија Привредног апелационог суда, затим, мора се извршити корекција вредновања рада резултата, тако што ће се специфичност материје, сложеност и величина предмета спора Привредних судова адектватније вредновати и мора се укинути атракција надлежности предмета судова опште надлежности у надлежност привредних судова", каже Николић и додаје да привредно судство, иако ажурно, не може ажурирати старе предмете судова опште надлежности.
Према статистичким подацима, привредни судови и Привредни апелациони суд у првих шест месеци ове године, већ шесту годину за редом, оставрују завидне резултате у најзначајнијим сегментима свог рада, истиче председник Привредног апелационог суда и додаје да су привреди судови у овом периоду имали у раду укупно 121.504 предмета, од чега је решено 48.273, што је за 7,7% више у односу на исти период прошле године. Проценат примања предмета је 107%, укупно месечно задужење предмета по судији је 47, док је укупно решено предмета по судији 51. Привредни апелациони суд је у првих шест месеци 2015. имао је у раду 20.808 предмета. Најзначајнији резултати постигнути су у решавању старих предмета. Број нерешених поредмета који су се у суду налазили преко 10 година, смањен је за 73,34%, предмети старији од 2 године, смањени за 100%, док су предмети стари до годину дана смањени су за 50,18%, јер су од укупно 2856 решена 1433 предмета.
"Иза оваквих резултата рада, стоји велики рад судија привредних судова и велика подршка Врховног касационог суда, вискогог савета судства, а посебно ставаралачни сукоб терије и праксе са годишњих саветовања судија, који даје нове идеје и снагу за боњим резултатима", нагласио је Николић.
Председник Врховног касационог суда, Драгомир Милојевић, рекао је да привредни спорови треба да се решавају брзо и квалитетно, јер то је оно што привредни субјекти захтевају и с правом очекују од привредних судова.
"Ефикасан рад привредних судова значајна је подршка економском и привредном расту земље. Свесни смо да судство треба да се прилагођава и мења у корак са привредним и економским кретањима, што није увек лако и могуће. Зато судије треба да прате интезивне промене у друштву, честе измене закона и да континуирано раде на себи, да унапређују своје знање и вештине, али и да се додатно ангажују у свакодневном раду. Иако привредни судови раде са непопуњеним бројем судијским места, када се анализира рад привредних судова у првих шест месеци ове године, анализе показују да су судије радиле. Мада, статистика је, као што знате, збир нетачних података, па када погледамо Привредни апелациони суд, око 1.000 незавршених предемта има више него на почетку. С друге стране, сви привредни судови завршили су нешто више од 3.000 предмета од почетка године. Када се погледа индивидуални рад, судије привредног суда решавају око 27 предемета месечно. То значи да не можемо рећи да се не ради, посебно ако погледамо на услове у којима се ради, затим забрана запошљавања и мали број сарадника, али треба и да се зна чињеница да судови у унутрашњости немају ни по једног сарадника и да практично волонтери држе судове, тако да ми у великим местима морамо бити задовољни, јер готово сваки судија има свог стручног сарадника, а резултати баш и нису толико велики. Иако је председник Привредног суда задовољан резултатима, ја лично, као председник Врховног суда, не могу бити задовољан", истакао је Милојевић.
Учесницима Саветовања обратио се и министар правде Републике Србије, Никола Селаковић, који је нагласио да можда нико боље не може да разуме позицију наше државе од судија привредних судова.
"Наша држава је, хтели ми то да признамо или не, дуги низ година у стечају. На сву срећу, није дошло до банкротства. Ви, судије привредних судова, у доброј мери сте индикатор стања у нашој привреди. Некада веродостојан, некада не баш толико, али незаобилазан сте фактор. Улога привредних судова у стварању доброг привредног амбијента и добре климе је више него значајна. Каже наш народ - "Криво седи, ал право беседи", и заиста морамо да констатујемо - наши грађани и наши привредни субјекти немају високо поврење у цео систем судства у Србији. Део овог система је су и привредни судови и мислим да треба добро да се запитамо зашто је то тако. Апсолутно сам уверен да је један од главних разлога бнеповорењња фрађана и привреде у наш судски систем дуго чекање на судске одлуке. Када разговарате са обичним светом и привредницима, често ће Вам рећи - "Дајте ми одлуку, каква год да је, само ми је дајте у разумном року, , јер ме чекање на такву одлуку боли много више него евентуална која она носи”, наглашава министар Селаковић.
Селаковић је истакао да ће Министарство правде у најскорије време инстистирати на учешћу судија на креирању прописа , које доноси извршна и власт. Министар Селаковић затражио је од судија да учествују у раду на доношењу нових закона и прописа, али и да некритикују те исте прописе у чијем доношењу су учествовали. Министарство правде максимум својих активности у погледу привредног судства концентрисаће на стручне едукације. Захваљујући светској банци, већ је у припреми стручна едукација стечајних судија. Преко 70 судија који поступају у стечајној материји проћи ће кроз сложен систем обуке да би проширили своја знања и да би бољим знањима више утицали на ефикасност судских спорова, нагласио је министар правде.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
