Пламен седмих по реду „Песничких ватри златиборских“упаљен је синоћ код Споменика на Шуматном брду у част Чехова , а упалио га је овогодишњи добитник Повеље Драган Јовановић Данилов, песник, есејиста, прозни писац и ликовни критичар. Програм је настављен у Културном центру на Златибору уз поштовање свих епидемиолошких мера, а у њему су учествовали глумци ужичког Народног позоришта: Дивна Марић и Слободан Љубичић, као и новинар и публициста Зоран Јеремић.
https://www.youtube.com/watch?v=DTj5bZ57ex4У жељи да традиција Песничких ватри златиборских не буде прекинута у овој години када је воља за животом, чежња за лепим стварима, потреба за добрим речима и људима већа него икада, општина Чајетина је уприличила кратак програм у којем је Повеља Песничких ватри уручена песнику Драгану Јовановићу Данилову.
"Организациони одбор "Песничких ватри златиборских" је имао лак задатак да одабере овогодишњег добитника Повеље, а разлог томе је што је Драган Јовановић Данилов ову повељу заслужио својим животним делом. Не само својом богатом песничком ризницом, већ својим многоструким деловањем у области културе и уметности", рекао је Арсен Ђурић, председник СО Чајетина.
О песништву и "Песничким ватрама" песник Данилов говорио је на себи својствен начин, сликовито и алегорично, рекавши да живећи живот кроз поезију и љубав мора доћи до сагоревања, али и подсетивши нас да се из пепела поново рађамо као чудесни Феникс, са новим спознајама, можда јачи и бољи.
"Данас поезија свуда у свету живи у неким малим, езотеричним круговима. То је тако не само у нас, већ и у великим културама као што је нпр. Француска култура. Нешто боља ситуација је у Америци где излази огроман број часописа, али данас поезија највише живи кроз говорење и читање поезије, јер у људском гласу има нечег додирљивог, нечег тангентног, нечег што нас или дотиче и спаја, или не дотиче", казао је, између осталог, Драган Јовановић Данилов.
Гост "Песничких ватри" био је новинар и публициста Зоран Јеремић, добар познавалац и поштовалац дела овогодишњег добитника Златиборске повеље.
"Просто је невероватно шта све у ту поезију улази! Не само оно што Данилов назива пресном реалношћу, него и књиге, и случајни пролазници, степеништа, шеталишта, дрвореди, градови које он воли, сећања итд. Он, дакле, није један од оних песника који је учен па и у том смислу донекле хладан, него он има неку вербалну енергију која гаси сваки бесмисао а буди наду у оно што је суштина поетске речи, а то је љубав", објаснио је Јеремић своју импресију књижевним опусом Драгана Јовановића Данилова.
Вече су , говорећи стихове песника, улепшали глумци Народног позоришта из Ужица, Дивна Марић и Слободан Љубичић, а својеврстан печат им је дао и сам Данилов потврђујући речи којима се раније обратио публици: "Када говорим своју поезију људима, то што читам је као нека врста партитуре, што би значило да сте ви, у ствари, дошли на концерт".
Мирјана Ранковић Луковић
