Хитна помоћ у Чајетини налази се у Дому здравља. У њој раде три лекара - један специјалиста ургентне медицине и два лекара опште праксе, као и осам медицинских сестара, а њен рад се одвија у оквиру опште службе. Опремљеност хитне помоћи је на задовољавајућем нивоу. Поседује све неопходне апарате за рад, али има и довољне количине лекова. Једини проблем су санитетска возила, због њихове старости и честих кварова.
"Пацијенте са хитним стањима збрињавамо на терену, у путу и у самом дому здравља. А хитна стања су управо она стања у којима је свако изненадно нарушавање здравља или погоршање болести, настале из било ког узрока, који може да угрози живот и којима је потребно указати хитну медицинску помоћ", истиче др Татјана Кићановић, специјалиста ургентне медицине и додаје:
"Становништво у општини Чајетина је веома старо, а већи број старијих особа налази се у сеоским домаћинствима и углавном живе сами. Ми смо им једина могућност пружања помоћи када им нешто затреба и они нас позивају за све своје здравствене тегобе, било да је у питању нешто хитно или не".
Из хитне помоћи апелује на грађане да схвате да живимо у тешком времену, када је неопходно штедети, јер хитна помоћ у Чајетини послује као одсек, нема своју посебну службу, тако да је немогуће изаћи свим захтевима у сусрет. Други проблем је тај што надлежно министарство "не признаје" велики број туриста који годишње посете Златибор и околину, као и људи који живе на територији општине Чајетина, већ само гледа број становника који се овде воде по пребивалишту. Из ових разлога хитна помоћ прима велики број позива, али не може на сваки да одговори адекватно.
"Ако би одговарали на све позиве пацијената, а који не спадају у хитна стања, онда долазимо у ситуацију да некоме заиста треба помоћ, а да ми не можемо да одговоримо", наглашава др Кићановић и додаје да, обзиром на број људи који овде живи и посети наш крај, па ако се узме у обзир да је у питању планински крај са суровим зимама, а исто тако лети је велика фреквенција саобраћаја на делу магистрале која пролази кроз Чајетину, самим тим је и број интервенција заисти велики, и сваке године се повећава.
Када се позива хитна помоћ на број 194, то треба да уради неко ко је присебан, јер је веома важно дати праве информације које су потребне, како би запослени из хитне помоћи реаговали правовремено. На позив се јавља медицинска сестра, која прво постави неколико питања, на која позивалац треба да одговори смирено и што краће. То су питања - шта се десило, какав је проблем, одакле зову и број телефона са кога се зове. То су веома неопходни подаци, јер се често дешава да људи, у паници, и не кажу где се налази особа којој је прва помоћ неопходна, и самим тим медицинска екипа не зна где треба да оде да би указала неопходну помоћ. Након разговора са сестром, јавља се лекар и поставља питања друге врсте - када су кренуле тегобе, да ли је пацијент хронични болесник, коју терапију изима и слично, што је веома битно како би се особље припремило за терен и извршило тријажу, односно, да би се одредило ком степену хитности та особа припада.
"Ако је неко без свести, не дише и нема пулс, ми морамо да кренемо исте секунде. Ако је у питању стање повишене температуре или кашља, ми то покушавамо да уклопимо са још неким позивом", каже др Тања Кићановић.
Проблеми које има хитна помоћ у Чајетини, а који отежавају њен рад, свакако су мали број санитетских возила, али и позивања броја 194 са мобилног телефона. Тада позиваоци добијају ужичку хитну помоћ, и овај проблем никако не може да се реши са поштом, из за сада непознатих разлога.
"Грађани треба да знају када треба позвати хитну помоћ, односно, шта је то што се назива хитним стањем. То је у случају када је могућа смрт, а то је ако се деси застој дисања или застој рада срца, што се проверава пипањем пулса на врату, затим, када су животне функције поремећене, тако да постоји вероватноћа да наступи животна угроженост. А то су следећа стања: бол у грудима, бледо сива боја коже, малаксалост, мучнина, знојење, отежано дисање које траје дуже од 10 минута, гушење, стање без свести, што се проверава позивањем, јака главобоља праћена вртоглавицама и повраћањем, онда ране, ако су дубоке и крваре, згњечења, истегнућа и слично, преломи костију, повреде главе, изненадан јак бол, коме се не може утврдити узрок и траје дуже од 10 минута, велике опекотине, а нарочито опекотине лица, повраћање са болом у стомаку, повраћање крви или црна столица, алергије праћене отицањем усана или лица и са гушењем и ако агресивна особа угрожава свој или туђи живот, то је такође ургентно стање и тада треба позвати хитну помоћ", истиче др Кићановић.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
