Да се често претерује са пестицидима потврђује и податак о помору пчела у Србији. Њима није потребно лабораторијско доказивање присуства препарата, њих убијају пестициди уколико се примењују на неадекватан начин.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић каже да годишње нестане између 2.000 и 5.000 кошница. Последњих десет година стално указују на тај проблем. Успели су да издејствују доношење Закона о средствима за заштиту биља, који је усвојен 2019. године и предвидео је да третман пестицидима могу да обављају само лица која су прошла обуку, као и да су дужна да својим комшијама 24 сата раније најаве третман. Корона је све одложила тако да ће пољопривредници почети са обукама од јесени.
"Наша искуства су позитивна са пољопривредницима који се тим послом баве професионално. Проблем су аматери који се баве пољопривредом без довољно знања и не знају како треба третирати воће и поврће. Највише тровања је било из незнања, наши подаци говоре око 95 одсто", навео је Живадиновић.
Има и примера да се користе недозвољени препарати у пољопривреди. Живадиновић као пример наводи недавно тровање пчела у Војводини где је пољопривредник користио инсектицид "фипронил" који је потпуно забрањен у Србији.
"Тај инсектицид набављен је на црног тржишта. У многим селима у Војводини, где је интензивнија производња, постоје нерегистроване (дивље) пољопривредне апотеке које набављају препарате на црно и препродају. Пољопривредници те препарате купују јер су ефикаснији, али су веома опасни за пчеле, животну средину, здравље људи, али и самих пољопривредника који третирају културе. Не схватају какву штрету чине себи, посебно ако не носе маске", рекао је он.
Указао је на још један проблем а то је недозвољено третирање семена сунцокрета неоникотиноидима који су забрањени у Србији, али и Европи.
"Неки пољопривредници то раде на своју руку, узму мешалицу за бетон сипају у њу неоникотиноиде, које су купили на црно. У таквим ситуацијама доза је много већа него што је рађено када је било дозвољено. Таквих случајева је претходних година много, сада се мало смањило, али још увек постоје они несавесни", рекао је он.
За безбедну производњу важно је да се користе пестициди чија је употреба дозвољена, а затим да се он примењује у строго прописаној дози, односно концентрацији, али и да се поштује каренца, односно минимални временски рок који је неопходно да прође од последње примене до бербе.
Уколико се поштују сва та правила ризик по здравље за крајњег корисника производа је минималан. Проф. Јагода Јорга каже да су у Србији строго дефинисане норме о максимално дозвољеним концентрацијама пестицида и да би било трагично да концентрације буду изнад тога. Уколико се користе дозвољени препарати и у количинама које су прописане немају ефекат на здравље људи- тератогени, мутагени, канцерогени. Проблем се јавља уколико су концентрације вишеструко повећане.
"Најважније питање је контрола пољопривредних произвођача и њихова едукација. Пестициди су највећи проблем за саме пољопривредне произвођаче. Они су изложени енормним концентрацијама, а штетност по њихово здравље је много већа него код крајњег купца", појаснила је она.
Пестициди којима се излажемо дужи период доказано изазивају неке од најтежих болести. Међу њима су карциноми, хормонски поремећаји, проблеми са дисањем.
По новом Закону о средствима за заштиту биља, пољопривредник ће морати да прође обуку за безбедну примену, руковање, складиштење, транспорт и одлагање средстава за заштиту биља, и моћи ће да купи само онолико средстава колико му је потребно за културе које гаји, и тачно ће се знати ко је и колико средстава за заштиту биља купио, а мораће да води евиденцију о њиховој примени.
Новчана казна од 500.000 до 1.000.000 предвђена је Законом за правно лице, ако примењује нерегистровано средство за заштиту биља,док ће се новчаном казном од 5.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај физичко лице, преноси.
блиц.рс
