У средњој Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини је обележен Светски дан хране. На радионицама у оквиру часова било је речи како о златиборским, тако и српским гастрономским посластицама, али и једној негативној појави : о прекомерном бацању хране, посебно у угоститељским објектима.
У Средњој Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини поводом обележавања16. октобра, Светског дана хране, цела радна седмица посвећена је исхрани и туризму.
„Ове године смо на часовима радили на тему Србије као гастрономске дестинације са свим препознатљивим укусима различитих крајева, па су ученици радили једну карту Србије са назначеним карактеристичним производима и послали поруку да сви истражимо нашу домовину, и да пробамо све оно по чему нас и странци препознају“, каже Софија Павловић Луковић, професорка у Угоститељско-туристичкој школи.
„Данас смо радили понуду „Оживи Србију кроз здраву исхрану“. Професорка нас је поделила у две групе, а прва група је имала задатак да на стикерчићима напишу нека гастрономска јела која су карактеристична за тај део Србије“, каже ученица, Тијана Видић.
У другој групи био је и ученик Жарко Кузељевић: "Друга група имала је задатак да напише поруке на папирићима о здравој храни – шта једемо, шта уносимо у свој организам, шта конзумирамо, а то су најбољи домаћи производи и органска храна. Атмосфера на часу је била лепа, сви смо радили вредно“.
Поред приче о лепим странама гастрономије у туризму, професорка Софија Павловић Луковић каже да су се у чајетинској средњој школи осврнули и на једну негативну појаву, а то је прекомерно бацање хране.
„Ми се трудимо да на часовима практичне наставе обрадимо и оне негативне теме које говоре и о негативном утицају туризма, а један од њих је веома значајан на светском нивоу; то је прекомерно бацање хране. Ученици су на једној креативној „брејн сторминг“ техници и успели да идентификују начине како да се смањи отпад , и шта је то што ми можемо да учинимо да за резултат има што мање бацања хране у туризму".
Колико је ова тема битна, говоре и статистички подаци.Бацање хране је глобална епидемија и према извештају Уједињених нација, једна особа у просеку годишње баци 83 килограма хране. Једна трећина хране која се произведе у свету сваке године, што је око 1.3 милијарде тона, буде бачено, а то је и више него довољно да сви гладни у свету буду нахрањени. Што се тиче угоститељског сектора у Србији, чак 99 одсто отпада од хране заврши на депонији. Због тога Национална алијанса за локални економски развој кроз пројекат „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији” предлаже решења међу којима је први корак унапређење законског оквира у области управљања отпадом од хране,
