Још три програма раног откривања болести: кардиоваскуларних, депресије и дијабетеса, уз постојећа три скринига: на карциноме дојке, грлића материце и дебелог црева, биће поступно уведена ове и следеће године, сазнају "Новости" у Министарству здравља.
Стручне комисије већ раде на протоколима нових скрининга, односно дефинишу врсте прегледа и анализа које ће се радити у оквиру ових програма о трошку осигурања.
- Као и за постојећа три, и за нове скрининге биће дефинисане и узрасне групе становништва које ће њима бити обухваћене и периодика прегледа - откривају у Министарству здравља.
Правни основ и додатна појашњења о нова три програма раног откривања болести, садржи предлог новог Закона о здравственој заштити, који би ускоро требало да уђе у скупштинску процедуру.
- Уз поправљање услова лечења у смислу бољег стандарда у здравственим установама, и куповине савремене дијагностичке и терапијске опреме, превенција је један од стубова здравствене политике која треба да добринесе бољем здрављу нације - објашњавају у ресорном министарству.
Новим програмима раног откривања таргетиране су управо болести од којих се у Србији највише оболева: шећерну болест има чак 710.000 људи, депресију око 420.000, док су кардиоваскуларне болести и водећи узрок умирања, у чак 57 одсто случајева.
- Процене су да 36 одсто људи са дијабетесом није свесно свог обољења - објашњавају у Министарству здравља. - Због велике учесталости и бројних компликација које га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на пацијенте који немају дијабетес и износе 12 одсто укупних трошкова у здравству.
Ендокринолози потврђују да се дијабетес код нас у великом броју случајева открива тек кад се појаве две или три пратеће компликације ове подмукле болести која оштећује све органе.
- У циљу боље контроле дијагностикованог обољења, у домове здравља враћена су саветовалишта за дијабетичаре, а у току је израда регистра оболелих од дијабетеса.
Трошимо више антидепресива
Скрининг на депресију се уводи јер је ово обољење и код нас, као и у свету, у порасту, а као и све психичке поремећаје прати га, у великом броју случајева, стигматизација, па је неодлазак код психијатра једна од последица таквог односа према људима са менталним поремећајима. Број оболелих не увећава се брже него у осталим европским земљама, али статистика показује да код нас расте потрошња антидепресива. Психијатри то тумаче као знак да више људи тражи стручну помоћ него раније, када се депресија на своју руку често "маскирала" лековима за смирење до којих су оболели лакше долазили, док антидепресиве прописују психијатри.
Извор: Вечерње новости
