У Музеју на отвореном "Старо село" у Сирогoјну, у суботу 30. јула, на дан музејске славе Огњена Марија, одржан је Вашар старих заната и занимања и отворена је изложба "Тридесет година касније фотограф Петар Оторанов", аутора Јелене Тоскић и Драгана Цицварића. На Вашару су представљени занатски производи и њихове употребне вредности, као и традиционалне технике и вештине израде производа у којима су могли активно да учествују посетиоци Музеја.
Музеј на отвореном "Старо село" Сирогојно обележио је славу Огњену Марију и 30 година од свог оснивања. Тим поводом уприличена је пригодна свечаност за све госте који су били у прилици да присуствују и одржавању традиционалне манифестације Вашар старих заната и занимања. У овом периоду године, Музеј је изузетно посећен и према речима директора, Светлане Ћалдовић а у односу на друге музеје у земљи, посећеност је на завидном нивоу, преко 40.000 посетилаца годишње.
"Данас је слава музеја Света Марина, Огњена Марија и дан музеја јер је на данашњи дан основана установа музеја. Ово што видите иза нас и ово што се догађа у музејском комплексу је манифестација коју ми већ више од једне деценије овде обављамо а то је Вашар старих заната. Оно што је један од наших веома важних и приоритетних задатака јесте очување наматеријалне културне баштине, нематеријалног наслеђа и овде се представљају занатлије, односно занати који још увек живе, који још увек постоје, који још увек трају", каже Светлана Ћалдовић, директор Музеја "Старо село" Сирогојно.
Овом приликом у Дворани Музеја отворена је и изложба "Тридесет година касније фотограф Петар Оторанов", аутора Јелене Тоскић и Драгана Цицварића.
"Пре 30 година у овом простору Петар Оторанов је имао своју изложбу и ми смо желели након толико година поново да подсетимо људе на његов рад, јер је Петар Оторанов био и својеврсни хроничар села Сирогојна, плетиља, настанка музеја и првих изложби и презентација нашег музеја", рекла је мр Јелена Тоскић, аутор изложбе.
Основна музејска делатност јесте оживљавање, чување и неговање старих заната Златиборског краја као и анимирање младих генерација. У ту сврху, годинама уназад, музеј сарађује са занатлијама путем вашара и теренских истраживања.
"Данас на нашу музејску славу Огњену Марију, имамо и Вашар старих заната и окупили смо више занатлија: грнчар, качар, корпар, лицидерска срца, плетење, јер је познато да су плетиље својим умећем исплеле име Сирогојна у свету. Ту су и чанкови, чутуре, лековите траве, мед, производи од шљива. Посетиоци могу да се упознају са занатлијама и са тим традиционалним настанком производа", каже Ружа Зимоњић Кљајић.
Пре две године, на репрезентативној Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа уписано је Злакуско лончарство и тако постало четврти елемент на овој листи из Републике Србије.
"Овим послом се бавим 30 година и наследио сам занат од оца, деде, прадеде. Злакуска грнчарија је позната по томе што су наши стари направили рецепт по коме се ставља 50% глине и 50% камена. Присутан сам и у радионици Музеја "Старо село" Сирогојно где има дрвени тучак а на тај начин су наши стари дробили камен потребан за израду грнчарије", рекао је Милојко Никитовић, грнчар из Злакусе.
Сарадња музеја на отвореном "Старо село Сирогојно" и занатлија траје готово пола века. Како сами излагачи кажу, у Сирогојну се представљају по "ко зна који пут" а сагласни су да је од великог значаја што имају прилику да покажу своја дела.
