Васкрс је најрадоснији и највећи хришћански празник у години, дан када је Исус Христос победио смрт чиме је људима, према веровању, отворио пут у вечни живот.
На дан Васкрса скидају се двери у цркви на олтару како би се симболички приказала отворена врата Раја. На овај дан људи једни-друге поздрављају речима: „Христос васкрсе! – Ваистину васкрсе!“
Овога дана се, према обичајима, на трпезу износе фарбана јаја па се са укућанима, пријатељима, она деле и са њима се куцају, а онај који разбије другом јаје има право да га узме. Овај обичај, према предању, потиче још од Марије Магдалене која је изашла пред римског цара Тиберија, поклонила му црвено офарбано јаје и говорила му о Исусовом васкрсењу.
Куцање васкршњим јајима највише радује децу, а у неким местима се организују и такмичења у туцању јајима.
Прво офарбано јаје домаћице обично остављају до следећег Васкрса, као чуваркућу.
Народни обичаји о Васкрсу
Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу литургију, са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Где нема цркве људи се у селима окупљају око "записа". Ту је долазио свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали ο литији која се носи сутрадан око села. Уобичајен поздрав је "Христос воскресе - Ваистину воскресе", и он се употребљава у току целе наредне седмице. Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло, певало и веселило.
У селима јужне Србије, прво се прима "комка" - причешћују се, и то пошто су се сви укућани свечано обукли и "поновили" за Ускрс неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима васкршњег колача. После тога је породични ручак, након чега се игра у колу и певају разне пригодне песме.
У Левчу и Темнићу се каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен" и "До подне у јаја, а од подне у коприве", јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, те се није имало довољно хлеба за исхрану.
