Српски народ за Васкрс, али и дане који следе после њега, има своје обичаје. Неки су заборављени, али у многим деловима Србије неки се и данас примењују. У дугој хришћанској традицији ови обичаји, према народном веровању, доносе срећу, здравље и благостање читавој породици.
Неки од обичаја су:
• За Ускрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу;
• Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје;
• Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године;
• Прво се омрсити васкршњим јајетом;
• На Ускрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у реку. У 17. веку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. После ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво);
• У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима. Ватре за Ускрс су обавезно паљене код католика;
• Ако Ускрс падне пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо;
• За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима;
• На дан Ускрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове;
• На други дан Ускрса, који се зове Побусани понедељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедељак, јер тада момци и млади људи поливају водом девојке и младе жене. На овај понедељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би целе године била здрава.
У Шумадији, била је традиција да се причест обави у природи, тако што ће се појести пупољак леске или глогов лист, и отићи на исповедање.
У источној и јужној Србији овај обичај називао се "комкање". По њему, пре ручка су се у вино потапале дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача. Сви укућани требало је да попију ту "комку" и да потом прескачу секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.
Фарбање јаја
Сматра седа је хришћанска црква овај обичај доста касно прихватила. Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек негде у 16. веку.
Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме, а споменућемо само неке. По једној легенди, када је Исус Христ сахрањен, његова мајка, Дева Марија, изашла је на гроб и тамо оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога у спомен хришћани фарбају јаја црвеном бојом. Опет, друга легенда говори када је Христ вођен да га разапну на крст, народ је том приликом бацао на њега камење, које се претварало у црвена јајај. Још једна од легенди говори о Марији која је ишла цару Тиберију у Рим да објасни Христово васкрсење, а на поклон му је донела корпу јаја. Цар није веровао да је Христос васкрсао и рекао да би то било као када би ова јаја у корпи променила боју. Марија је на то рекла "Христос васкрсе" и сва јаја су постала црвена.
