Претходну и ову школску годину обележиле су најаве многих промена у српском образовању од којих су неке већ усвојене, поједине ће бити реализоване наредних месеци и година, очекују се и дискусије на ту тему, а има и оних које су тек на нивоу предлога.
Многи предлози су изазвали полемику међу просветним радницима који кажу да су и раније указивали на неопходност измена закона, аката и правилника, а поједини проблеми се решавају у ходу, у складу са актуелним околностима.
Мала матура
Мала матура више неће бити иста и од јуна ће бити по новом систему. Уместо комбинованог трећег испита ђаци ће бирати који од пет предмета ће полагати. Осим тога, мења се и систем бодовања по ком ће тестови из српског и из математике носити по 14, а трећи комбиновани тест 12 бодова, док су до сада прва два два била по 13, а комбиновани 14, и ове измене у бодовању могу да утичу на упис у жељену средњу школу.
Комбиновани тест је био збир питања из биологије, географије, историје, физике и хемије раније, а сада су предмети раздвојени и ученици бирају један за завршни испит. Како је поручено из Министарства просвете ученици који из оправданих разлога не буду полагали завршни испит у јунском року, могу то учинити у августовском року уз исту процедуру.
За припрему ученика за тестове мале матуре у продаји су збирке задатака из српског, односно матерњег језика, математике и комбинована збирка. Реч је о заједничком издању Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и „Просветног прегледа“.
Збирке су на српском и језицима националних мањина, а свака садржи 450 задатака, распоређених на основни, средњи и напредни ниво. На крају публикација налазе се решења. Збирке заједно коштају 1.100 динара. Појединачно, цена збирке за српски или матерњи језик, је 440 динара, збирке за математику 330, колико је и комбинована збирка. У продаји су и тестови са завршних испита из претходних година.
Велика матура
Актуелна промена тиче се велике матуре и највероватније да ће она од 2024. године заживети по новом систему. По свему судећи, велика матура, испити у средњим школама моћи ће бити и пријемни за факултете који то желе, али ће други факултети, а то ће бити скоро сви, додатно организовати тестирања и правиће ранг листе. То значи да ће скоро сви средњошколци морати да полажу два теста.
Како је већ најављено, факултети који буду, поред државне матуре, организовали додатно испитивање кандидата, то неће бити пријемни испит, већ ће се звати провера знања и склоности. Осим тога, питања неће бити из средњошколског градива пошто ће оно бити обухваћено на тестовима државне матуре.
Из Министарства просвете су факултетима, који су става да државна матура не може бити једини услов за упис, поручили да треба да се одржавају и пријемни испити. Образложење је да склоности и способности кандидата могу да провере, али када је реч о питањима мора се бити креативан јер неће моћи да се „узму“ питања из градива средње школе.
Министарство је одбило предлог факултета да се дозволи период од неколико година у којем би се одржавали матура и пријемни. Истовремено, факултети ће задржати право да праве ранг листе кандидата.
На састанку са деканима факултета представници Министарства су дали радну верзију предлога, а о свему ће бити још речи. Након тог сусрета министар Бранко Ружић је најавио наставак дијалога на тему увођења велике матура „како би се осигурало најбоље решење за наше будуће академце“.
Нове књиге
Како је раније „Блиц“ писао, када су у питању модификовани уџбеници, од наредне школске године ђаци осмог разреда више неће имати прилике да у уџбеницима прочитају поједине чињенице о сексуалности, роду и полу, попут тога да је хомосексуалност примећена и код других врста, или да истополне бракове у неким земљама прихватају без предрасуда.
ББЦ на српском је пренео, да још се разматра да ли ће из уџбеника бити уклоњен и родно осетљив језик, што би значило брисање назива занимања у женском роду – на пример, речи наставница.
Подсетимо, почетком септембра Министарство просвете је тражило стручно мишљење Националног просветног савета (НПС) о садржају уџбеника биологије за осми разред. На основу мишљења НПС, Завод за унапређење образовања и васпитања је средином октобра обавезао седам издавача да коригују садржај лекција.
Када су у питању национални уџбеници, како је недавно најавио Младен Шарчевић, в.д. директор „Службеног гласника“, они би могли да заживе од 1. септембра и „држава може да пропише шта је то српски национални уџбеник, по узрасту ђака, а садашње школске књиге остају какве јесу“.
– Новим уџбеником допуњујемо национална сазнања ученика. Тако ће, коначно, мало више да уче о холокаусту, који би требало да буде посебна лекција у делу који ће се односити на Други светски рат. Велику улогу одиграће стручњаци из сфере високог образовања који ће на крају одредити садржај уџбеника. Биће укључени многи факултети, професори са психологије, који ће бринути о томе да ђаци не буду преоптерећени, а да се све уклопи у постојећи фонд часова – изјавио је Шарчевић.
Према најави да национални уџбеници неће бити на тржишту, статус ће им бити попут изборне школске књиге, а наставници ће бити обавезани да их користе.
– Видећемо на који начин ће држава то да уреди. Даћу све од себе да се поменуте књиге нађу пред ђацима већ од 1. септембра. Неће бити директног оцењивања за њих као за класичне предмете. Биће допуна редовном градиву, наставници ће тражити да их ученици користе у изради пројеката, например, а онда ће у окивру оцене из пројектне активности ући и оцењивање знања из националног уџбеника – каже Шарчевић.
У Министарству просвете сматрају важним да „подигнемо едукацију о нашем наслеђу, националном идентитету и ономе од чега је саткан наш народ“.
– Формирали смо радну групу која је израдила Нацрт измена и допуна закона о уџбеницима као основ за увођење ових уџбеника, и спровели смо анализу националних садржаја – кажу у Министарству просвете и подсећају да је једна од идеја и уџбеник „Моја отаџбина“ који би обједињавао сва три предмета.
Многи просветни радници сматрају да су национални уџбеници потребни и да их што пре треба уврстити у наставу.
– Ако ће националне уџбенике осмислити и стварати стручњаци из области које треба имаћемо онда званичну верзију историје, опредељења, циљева. Биће то научна званична верзија наше националне историје. Сматрам да тако треба и да буде јер смо већ дуго у ситуацији да у уџбеницима неких наших регионалних суседа постоје догађања која су се догодила пре 30 или 20 година, а дефинитивно не би смела да буду у уџбеницима док се не отворе архиви. А истовремено ми у Србији не смемо да говоримо о нечему што се догодило пре 200 година. Не смемо да кажемо деци да је Скадар стара српска престоница. Не смемо да кажемо деци ни да је двор цара Душана био у Призрену – каже Мирјана Стевановић, директорица ОШ „Матко Вуковић“ у Суботици.
Мере против насиља и забрана мобилних телефона
Сведоци смо учесталог вршњачког насиља у школама, али и понижавања и насиља према наставницима, покушаја самоубистава ученика, због чега су најављене нове мере. Међу предлозима је повећање броја свих стручних сарадника, попут психолога, и да оцена из владања улази у просек од петог разреда, и да ученици буду оцењивани за владање као и за све друге предмете.
Предлог је и да се повећају казне за родитеље ученика који направе прекршај, али и да се оне још стриктније примењују.
– Морамо да заштитимо професоре и наставнике. Треба сталожено, али ефектно кренути у решавање ових проблема – рекао је министар Бранко Ружић.
Радна група за превенцију и спречавање насиља у систему образовања и васпитања дефинисала је листу законских и подзаконских аката које је потребно променити како би се примениле мере које је та радна група усвојила на седници 20. децембра. Између осталог, усвојен предлог да се оцењује владање од 5. до 8. разреда у току и на крају првог и другог полугодишта, а да оцена из владања уђе у просек. Усвојено је и да се одлаже исписивање ученика из средње школе уколико је против њега покренут васпитно-дисциплински поступак, до окончања тог поступка.
– Након тога, уколико ученик жели и даље да се испише, школа је у обавези да дозволи исписивање и да у исписницу унесе изречену васпитно-дисциплинску меру која је за ученика изречена током поступка – навели су у саопштењу из Министарства просвете.
Када су мобилни телефони у питању и њихово коришћење у школским објектима, усвојено је да школе Општим актом могу саме да уреде употребу мобилног телефона током наставе. Поједине школе су још раније забраниле употребу мобилних на часу, док су многе то учиниле недавно.
Најновији предлози
У најави су и други предлози за измене у школама, а тренутно актуелни су закључци Друштва директора школа Србије чије седиште је у Чачку. Наиме, више од 140 чланова Друштва, предлаже измене који се односе на недостатак просветних радника, оцењивање, број предмета и фонд часова.
Међу предлозима који су послати Министарству на разматрање се истиче оцењивање, а предлог директора школа је да оцене буду са две децимале, да у случају закључивања двојке аритметичка средина буде 1,75, а оцене од 2 до 5 не буду целе, већ 2,5, 3,5 или 4,5.
Чланови друштва су анализирали и проблем недостатка наставника појединих предмета и предложили су ангажовање пензионисаних наставника и студената по уређеном и прецизном законском решењу јер је, како кажу, тренутна процедура компликована. То се првенствено односи на професоре немачког језика, физике, математике и информатике који су дефицитарни.
Директори гимназија указују и на тешкоће у пројектној настави кроз пакете изборних предмета који су уведени приликом реформе гимназијског образовања, и да ђаци уче за оцену, а не за знање. Такође, предлог је да се поступно смањи број изборних програма прво са два на један, и да се фонд часова у трећем и четвртом разреду такође смањи са два на један.
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, каже за „Блиц“ да, када је у питању оцењивање са две децимале, и предлог да за закључивање двојке не буде довољан просек 1,5, Форум је и раније предлагао да се мења правилник о оцењивању јер постојећи не одговара.
– Оцена није показатељ знања ученика, и на овај начин се ученици подстичу да уче само за оцену, а не за знање. Раније смо предлагали да се размотри увођење екстерног тестирања ученика квартално, и на полугодиштима и да Завод за унапређење образовања и васпитања саставља тестове и дистрибуира их по школама. На тај начин би добијали повратну информацију како се ради. Предлагали смо већ да се на полугодишту укине закључивање оцена. На предлог да 1,75 буде за двојку, постављам питање чему онда описни део код закључивања оцена, шта онда значи одличан или врло добар – каже Александар Марков.
