Познато је да се у нашем крају грађевински и сеоски послови највећим делом обављају током летњих месеци. Због повећаног обима посла, али и високих температура, често долази до повреда. Основне смернице о томе како и на који начин деловати у таквим ситуацијама добили смо из Службе хитне помоћи из Чајетине.
Према подацима Министарства рада велики број повреда на раду настаје управо у најтоплијим летњим месецима, јулу и августу. Разлог томе је што при високим температурама опадају пажња и концетрација, објашњава докторка Милена Јоксимовић из хитне помоћи и даје основне смернице онима који се нађу у оваквој ситуацији.
"Ако се деси повреда, најбитније да људи буду смирени. Веома је важно да је пацијент свестан и да су му проходни дисајни путеви. Ако је тако, онда има простора да се позове дежурни лекар и да се добију потребни савети за прву руку, док екипа хитне помоћи не стигне на лице места. Ако је реч о пацијентима који имају болове у кичми или екстемитета због пада са висине, главни апел је да се ти пацијенти не померају и да се сачека лекар. Ако је реч о лакшим повредама (огреботине или посекотине), најбитније је зауставити крварење, компримовати тканином и довести пацијента на преглед", објашњава докторка Јоксимовић.
Радна места са повећаним ризиком код нас су углавном заступљена у грађевинарству и у пољопривреди. У Србији, рад на екстремним температурама, ни високим ни ниским, није прописан Законом, јер се сматрало да је наша клима таква да то не захтева. Међутим, ранијих година Влада је, услед неповољних временских услова, доносила препоруке којима је предвиђено да се радови на отвореном не изводе у периоду од 11 до 16 часова, али тамо где је технолошки процес био такав да се рад није могао прекидати, то се и није захтевало од послодавца.
