Велики петак

Православни хришћани обележавају Велики петак  у знак сећања на дан када је Исус Христос распет на крсту на Голготи.

Тог дана Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту. Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући. На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Христову крв. Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом. Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница. Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.