Српска православна црква и верници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.
Обичаји и веровања везана за Ђурђевдан су постојала на овим просторима и пре него што је српски народ примио хришћанство. Свети Ђорђе је “својим празником” само заузео место старословенског божанства плодности – Јарила, па је због тога највећи број обичаја који постоје у Србији веома стар и у вези је са заштитом, здрављем и плодношћу.
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају овом водом:
-деца – да буду здрава као дрен,
-девојке – да се момци грабе око њих,
-старији – да буду здрави,
-домаћин – да му кућа буде добро чувана.
На Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се бере цвеће. Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били “берићетни“, па се у народу каже: “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Ови венчићи треба да остану на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.
У неким крајевима Србије се током брања цвећа девојке и младићи “гађају” биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Ако вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залепи, то значи да ће се и он или она “залепити за вас”.
Слично, на Ђурђевдан се од леске праве крстићи – једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић који се ставља на кућу и на њиву јер се верује да он штити од громова и злих сила.
Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија “грабила” за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга.
На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана! Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко целе године. Ипак, народ је и за ово смислио лек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан треба “спавати на истом месту” и бол ће нестати.
Младићи у поноћ одлазе до кућа девојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негде далеко и тако задају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Скидањем капије верује се да ће се девојка удати те године.
Обичај је и да жене и девојке донесу увече кући воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да би се од њих “свако зло и прљавштина отресли и отпали”.
Верује се да ће, ако је на Ђурђевдан ведро, година бити плодна, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, народ чека велика суша.
Верује се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе. Због тога су у минулим временима сељаци палили велике ватре “да би заштитили себе и село“. Слично, у неким крајевима у ђурђевданској ноћи и даље чувају засејану пшеницу и раж јер се верује да баш тада неко може да “обере њиву” тј. бацањем чини пренесе род у свој посед.
После трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" у којој се живота лишено 9 људи, осам ученика и школског портира када их је ученик Коста К. (14) убио хицима из ватреног оружја, Влада Србије прогласила је тродневну жалост која ће трајати од петка, 5. маја, до недеље 7. маја.
