Данас СПЦ и верници славе Св. Марију Египћанку. Прославља се сваке године 14. априла.
Света Марија Египћанка сматра се симболом покајања и светости, њена дела су толико велика да нам морају бити пример не само сутра, него заувек.
Животопис ове светитељке написао је св. Софроније патријарх Јерусалимски. Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном он угледа једно људско биће, сува, нага тела, и косе беле као снег, које је почело да бежи од погледа Зосимовог.
Старац је дуго трчао, док оно биће не леже у једном потоку и не викну: Аве Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага!
Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те непознате жене.
После дугог наваљивања жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која је пловила ка Јерусалиму. Приспевши у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој да уђе.
У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо где је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено да уђе у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: Ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир!
Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, где стиже исте вечери. Сутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверима. Хранила се зељем. После тога када стајаше на молитви виде је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести.
Идуће године Зосима дође с Причешћем у вече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. У том виде према месечини, да она дође реци, прекрсти реку, и пође по води као по сувом. Кад је причести, она га замоли, да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту, и више главе на песку написано: Погреби, авво Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1 априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу Божествених Тајни.
Из овога написа дозна Зосима прво њено име, и друго и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча целу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видео од ње.
Црква је истиче током посних дана као узор покајања
kurir.rs
