Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, у народу познатији као Срђевдан. Свети Сергије и Вакхо су били римски достојанственици на двору цара Максимијана, а страдали су због припадности хришћанској вери.
Данас је Срђевдан једна од мањих слава на просторима Србије, и по броју цркава које су подигнуте овим свецима види да је ова слава била знатно распрострањенија на нашим просторима у средњем веку. Цар Јустинијан им је подигао цркву у Цариграду, после чега се њихов култ раширио ка западу, о чему сведочи и преко 15 цркава које су им биле посвећене на простору између Драча и Дубровника. Постоји и легенда да су приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву пренете и мошти Светог Сергија и Вакха.
Верује се да су ови светитељи заштитници обућара, опанчара и земљорадника који данас никако не би требало да раде, а према предању Свети Сергије данас обилази обућаре и слави са њима. Ратари на Срђевдан не раде ништа са воловима и не излазе у поље, јер се верује да је Свети Сергије "волујски светац". Пошто се све мање људи баве пољопривредом на овај начин, ово се може односити и на оне који се рекреативно баве узгајањем појединих биљака, или раде у дворишту.
Сматра се да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме, као и да на данашњи дан и дивље звери постају питоме и кротке.