Положај жена на селу није се побољшао сразмерно са другим стварима које су се поправиле у друштву, већ је са напуштањем и недовољним улагањима у рурална подручја постао комплекснији и тежи. Системска решења за њихово оснаживање и реакција државе и Европске уније неопходни су, како би се женама пружила стабилност, подстицај и осећај сигурности, закључак је конференције „Жене као носиоци руралне економије“.
Потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност проф. др Зорана Михајловић истакла је да је неопходно доношење акционог плана за оснаживање жена, како би сви ресорни органи и организације које на томе раде, биле брже и ефикасније.
- Много је жена којима треба нада, подршка да крену на пут осамостаљивања и доласка до посла. Тренутно је 92% жена у руралним подручјима које немају нити један метар земљишта у свом власништву. Наш задатак је да их подржимо и да у тој подршци будемо ефикаснији и бржи– рекла је Михајловић.
Кроз пројекат „Жене као носиоци руралне економије“, који спроводи Етно мрежа, уз финансијску подршку међународне организације UN Women, спроведене су конкретне мере подршке женама које се баве старим занатима у Белој Паланци, Пироту, Књажевцу, Сремској Митровици, Инђији, Оџацима и Сомбору, са циљем да се оне омасове и примене и у другим срединама.
–Радили смо на едукацији, отварању простора и стварању других услова за рад, организацији обука и ткачких колонија. Повезивали смо креативност и економију, традицију и очување живота на селу. Статистике показују да је положај жена неповољнији у свим областима, због чега морамо да наставимо са директним мерама подршке – истакла је директорка канцеларије UN Women у Србији Милана Рикановић.
Председница Етно мреже Виолета Јовановић закључила је да мере које су истакнуте као примери добре праксе треба да се примене и у другим срединама, али и да прерасту у сталне програме подршке кроз родно буџетирање и примену Закона о социјалном предузетништву.
Канада је један од лидера у области родне једнакости и социјалне економије и његова екселенција Џајлз Норман, истакао је да је неопходно створити конкретне могућности за запошљавање жена које се баве старим занатима, и улагати у едукацију ученика и наставника, зарад очувања традиције.
ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ
Град Сомбор – расписао први конкурс о додели средстава за очување културног наслеђа и развоја савременог начина интерпретације локалних обичаја и традиција
Град Пирот – предвидео средства у буџету 2023.за подршку и запошљавање ткаља које се баве пиротским ћилимарством и организовао први фестивал пиротског ћилима
Град Сремска Митровица – укључио рукотворине у понуду новоотвореног туристичког центра
Општина Инђија – покренули колонију златовеза и укључили локално удружење и текстилну школу у креативне радионице за децу и младе и израду одора за Келтско селу
Општина Књажевац – обезбедила продајни простор у пешачкој зони за удружење Етно центар
Општина Бела Паланка – покренула пројекат за опремање занатлијског сокачета и завршила прву фазу
