У сарадњи са музејом Војводине, библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ је синоћ приредила изложбу под називом „Ала амо се наодмарали“. За ове потребе, простор библиотеке је претворен у једно сасвим другачије место, из неких давних времена, којим су посетиоци пропутовали као времепловом.
Историчарке Милкица Поповић и др Агнеш Озер из новосадског музеја Војводина дошле су, пре три године, на идеју да направе изложбу посвећену развоју туризма на просторима некадашње Краљевине Југославије као и СФРЈ у периоду 19. и почетка 20. века. Пошло се од питања: где су све летовали Војвођани у то време и какви су то били одмори? Средином 19. века су привредни развој и индустријализација довели до културног и духовног уздизања трговаца, предузетника, адвоката, лекара, професора и богатих занатлија који су своје слободно време организовали тако да га проводе у природи. Најчешће се ишло на излете на обале река или језера које су постајале позната купалишта. Бар једном до два пута годишње престижно је било отићи у неке светске или оближње бање, али и на планински свеж ваздух и то најмање на две, чак три седмице. Од иностраних бања биле су популарне Виши у Француској, Баден-Баден у Немачкој, Спа у Белгији, Рајхенхал у Баварској, а од домаћих најпопуларнија је – Врњачка бања.
Војвођанима је, поред Фрушке Горе, Златибор и у то време био занимљив, тако да су се на изложби нашле и многобројне фотографије, али и реквизити из тог времена, са ових простора. Старији Чајетинци су се путем ове изложбе подсетили неких крајолика из свог детињства, препознавали у изложеним дрвеним скијама сличност са онима на којима су се и сами спуштали низ падине, али су могли искорачити и у летовалишта која су самостално или породично посећивали.
Током 30-тих година развијао се домаћи туризам јер је средња класа могла да приушти једино путовање у земљи, никако у иностранству. Међународни туризам је тек 80-тих година доживео експанзију, али се време одмора скратило. Изложбом су ауторке обухватиле и туристичке брошуре и карте, новинске рекламне чланке, чак возне редове за различита превозна средства. Овај својеврсни времеплов подсетио нас је на музику која се слушала тада, моду која се смењивала, одређену галантност у понашању, дружења и повезаност коју смо имали једни са другима.
https://www.youtube.com/watch?v=_PmWKns8iEIМирјана Ранковић Луковић