Одложени прошлогодишњи 25. Југословенски позоришни фестивал биће одржан од 04. до 09. јуна 2021. године у Народном позоришту Ужице.
Цена комплета карата у партеру у средини износи 5.000 динара.
Цена комплета карата у партерима са стране и на балкону је 4.000 динара.
Продаја појединачних карата почиње 01. јуна, а цена једне карте је 1.500 динара.
Под именом "ВРЕМЕ СТРАХА И ПОДВИГА", из Позоришта образлажу слоган, и плакат.
"У овом времену крајњих искушења, људска душа све чешће добија примарне анималне импулсе који јој говоре: БЕЖИ и/или БОРИ СЕ. Потпуно опречни импулси, који као позоришни шаптачи са левог и десног рамена доприносе нашој укочености и нашој неопредељености. Тешко је одлучити да ли је боље склупчати се у свом оклопу или искористити свој оклоп у некој предстојећој битки која може променити све(т). Јер да ли ће?
Свест о могућој узалудности нас кочи и увлачи у љуштуру страха. Жеља да оставимо траг извлачи нас напоље.
Некада нечији цео живот пролази у тумачењу опречних сигнала.
Шта ће свако од нас до краја постати? Није ни битно, само да победимо паралисаност душе. Залеђени, не
постојимо.
Спартанска кацига кореспондира са античким подвизима као и са драмском позоришним прапочецима, када
је позориште било јако као живот. Она је и метафора за наше чврсте ставове који без акције остају само
оклопљена љуштура којом се представљамо свету.
Кацига је друго име за маску, испод које се сакривамо, која нас штити од опасности света изван, али нас од
њега истовремено и отуђује.
Пуж је ту да подсети на наше прапочетке, када смо врло просто реаговали на спољне надражаје: или се бори
или се сакриј.
Данас смо све толико закомпликовали да не можемо да разаберемо ни најосновније реакције на спољни
свет."
"У овом времену крајњих искушења, људска душа све чешће добија примарне анималне импулсе који јој говоре: БЕЖИ и/или БОРИ СЕ. Потпуно опречни импулси, који као позоришни шаптачи са левог и десног рамена доприносе нашој укочености и нашој неопредељености. Тешко је одлучити да ли је боље склупчати се у свом оклопу или искористити свој оклоп у некој предстојећој битки која може променити све(т). Јер да ли ће?
Свест о могућој узалудности нас кочи и увлачи у љуштуру страха. Жеља да оставимо траг извлачи нас напоље.
Некада нечији цео живот пролази у тумачењу опречних сигнала.
Шта ће свако од нас до краја постати? Није ни битно, само да победимо паралисаност душе. Залеђени, не
постојимо.
Спартанска кацига кореспондира са античким подвизима као и са драмском позоришним прапочецима, када
је позориште било јако као живот. Она је и метафора за наше чврсте ставове који без акције остају само
оклопљена љуштура којом се представљамо свету.
Кацига је друго име за маску, испод које се сакривамо, која нас штити од опасности света изван, али нас од
њега истовремено и отуђује.
Пуж је ту да подсети на наше прапочетке, када смо врло просто реаговали на спољне надражаје: или се бори
или се сакриј.
Данас смо све толико закомпликовали да не можемо да разаберемо ни најосновније реакције на спољни
свет."
