Врхунац инфлације је иза нас, а рате динарских кредита у наредном периоду неће расти ако се наставе овакви економски трендови, речено је у Народној банци Србије. Предвиђају да ће захваљујући стабилизацији цена енергената и хране, инфлација до краја године износити 8 одсто, а годишњи привредни раст 2 до 3 одсто. Као највећи допринос томе истичу раст извоза и директних страних инвестиција.
Најтескобнија, уједно и најдосаднија реч у светској економији протекле три године је инфлација. У земљи која је искусила њену хипер варијанту, свака вест о обуздавању раста цена – прати се са посебном пажњом.
Жељко Јовић, вицегувернер каже да је међугодишња инфлација у Србији у априлу смањена на 15,1 одсто што је у складу са очекивањима.
„И базна инфлација бележи успоравање на ниво од 11,1 одсто.
Очекујемо наставак смањења до краја године, да би на крају године имали негде преполовљени износ висине инфлације у односу на ону која је забележена у првом тромесечју ове године, што значи неки ниво од 8 посто“, истакао је Јовић.
Народна банка је у мају прекинула вишемесечни низ повећања референтне каматне стопе. Остаје 6 одсто што за кориснике динарских кредита који су махом готовински – значи предах од повећања рате.
Строга монетарна политика узела је данак у виду мање кредитне активности, али државни банкари напомињу да је важно да смо задржали предвидивост пословања за инвеститоре.
„Ми смо у прва четири месеца неких 60 или 70 посто бољи него што смо били у прва четири месеца прошле године. Оно што је такође приметно, а на то указују високи износи наплаћениог пореза на добит, делује да је привреда јако профитабилно пословала прошле године и то је велики извор инвестиција. То је можда чак и вишеструко већи извор инвестиција него што је кредитна активност“, рекао је Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за статистику.
Иако је тражња за кредитима мања, банкарски сектор је стабилан о чему сведочи рекордно низак ниво проблематичних кредита, кажу у НБС.
Наглашавају и смањен дефицит текућег рачуна. Када се подвуче црта после свих уплата и исплата на рачуну државе, у минусу смо 112 милиона евра, у првом тромесечју. У истом периоду прошле године минус је износио милијарду и по. Само на увоз енергената трошили смо 370 милиона евра више него ове године.
„Опоравља се и извоз енергената, тако да смо и по том основу имали већи прилив од 260 милиона евра. Извоз прерађивачке индустрије повећан је за 12 посто међугодишње, док је извоз услуга повећан за чак 35 посто“, рекао је Саво Јаковљевић, директор сектора за статистику НБС.
Очекује се и пад цена хране, под условом да пољопривредна сезона буде макар – просечна.
