Не може се очекивати од младих људи да остану у селима или мањим срединама у којима нема струје, воде, дечјих вртића, правне заштите, где се гасе општински судови, затварају сеоске амбуланте, домови здравља, затварају сеоске школе, где нема превоза, каже председник општине Чајетина. За њихов останак морају да се створе одговарајући услови.
Најважнији посао политичара и у локалним самоуправама и на републичком нивоу је да раде на популационој политици, да обезбеде улагања у младе кадрове, да створе услове да не одлазе јер Србија има будућност, има перспективу и ресурсе, рекао је за "Златиборске вести“ председник Општине Чајетина Милан Стаматовић. Повод за разговор је био недавно одржан Попис становништа чији ће коначни резултати бити познати наредних дана, али се полази од тога да је у протеклој деценији Србија изгубила преко пола милиона становника.
"Ми можемо да причамо о неким једнократним мерама“, каже Стаматовић, "да дајемо помоћ за прворођено или, на пример, пето дете, али то су краткорочне мере. Ми морамо да створимо амбијент и услове за младе људе да остају на својој дедовини и буду поштовани. Да нико не може да их злоупотребљава нити уцењује јер ће тако препознати да је ово њихова држава, да је ово њихова општина. Тако ће стећи и осећај одговорности и трудиће се, када заврше школовање негде у градовима, да се врате на своје огњиште, у своје родно место и да ту буду корисни“. А таквих услова у рубним и девастираним општинама углавном нема.
Не може се очекивати од младих људи да остану у селима или мањим срединама у којима нема струје, воде, дечјих вртића, правне заштите, прича председник општине Чајетина, где се гасе општински судови, затварају сеоске амбуланте, домови здравља, затварају сеоске школе, где нема превоза. Млади људи виде да у таквим срединама немају персепктиву и лакше им је да граде будућност у неким уређенијим срединама или оду у градове.
"Ми стално говоримо да није добро да се сви преселимо у велике градове, у Београд или Нови Сад. Да ли ће због тога бити срећни Београђани који данас живе тамо, да ли ће бити довољно посла за све ако се сви будемо концентрисали у градовима? Мислим да би требало размишљати и о томе да је кључна реч опстанка децентрализација. Да о темама које се тичу локалног становништва одлучују управо они који на тим територијама и живе. Јер они најбоље знају шта им је потребно и најзаинтересованији су да на томе раде, а могу да ураде много“, објашњава Стаматовић.
У склопу популационе политике Општинско веће Чајетине је на седници почетком новембра усвојило одлуку о увећању родитељског додатка, који се исплаћује из буџета Општине за прво, друго, треће и свако наредно дете, па ће већ од следеће календарске године он износити за прво дете 100.000 динара, за друго 150.000, а за треће и свако наредно дете 200.000 динара. То су највећи износи у Србији које исплаћује нека локална самоуправа, уз надокнаду која младима припада и из републичког буџета.
М.Н./Златиборске вести
