Трећи топлотни талас у нашој земљи трајаће до 11. августа, кажу метеоролози. До тада, најбитније је да се сачувамо, поготову ако због потреба посла морами бити напољу од 11 до 17 часова, поручују лекари и саветују да се уноси што више течноси, да храна буде лагана - заснована на воћу и поврћу и да се што већа површина тела, али и главе, заштити од директних сунчевих зрака. С обзиром да је наше подручје специфично по радовима напољу, било на њиви, у воћњаку или на грађевини, лекари препоручују опрез.
Како се сачувати од ових ектремних температура, како избећи топлотни удар или колапс? Како се заштити од сунца које буквално пржи, а морамо боравити напољу због потребе посла, само су нека од питања која муче наше суграђане ових дана. Одговоре је најбоље потражити код лекара.
"Неопходно је да кажем, иако ће звучати као клише, треба избегавати најтоплије делове дана од 11 до 17 часова, а посебно мислим на хроничне болеснике и децу. Уколико људи морају изаћи, на пример у њиву или малине, треба да предузму одређене мере против сунчанице", каже др Гордана Бојовић, начелница опште медицине Дома здравља Чајетина.
Одећа треба да буде светла, од природних материјала - пре свега памука, сакрути од сунца што већи део тела, обавезно на глави имати шешир или качкет. И очи је потребно заштити, најчешће наочарима за сунце, а кожу заштити кремама са што већим фактором. Посебна прича је за купаче.
"Ако већ морате да будете напољу, неопходно је да временским приликама прилагодите и свој начин живота. Дакле, што више течности - то је нешто што је најосновније. Сматра се да здрав човек, ако излази напоље по овим врућима, треба да попије 8 до 10 чаша воде дневно, а уколико се бави неким физичким послом, бар по две чаше више на сваких сат времена", наглашава др Бојовић.
Поред овога, потребно је што чешће одмарати - или у природној хладовини или у расхлађеним простријама, при чему разлика у температури између спољне и унутрашње средине, не сме бити већа од 8 до 10 степени, што важи и за аутомобиле.
Др Бојовић каже да се доста људи придржава савета лекара и да самим тим лекари Дома здравља Чајетина немају пуно случајева топлотних удара и колапса. Са друге стране, велики проблем су саобраћајне незгоде, које су на овом делу магистрале - ос Ужица до Златибора, свакодневне.
"Сваки дан имамо један до два удеса, те бих ја овим путем саветовала свим учесницима у саобраћају да у најтоплијем делу дана не седају у кола, а када возе, да буду одморни. Ако возе на дуже стазе, да крећу или ујутру или предвече", каже др Бојовић.
Важно је за возаче да, за већи део путовања, користе дневну светлост, а не ноћну, да на пут крећу одморни и да праве чешће паузе.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
