На Великој сцени ужичког Народног позоришта синоћ је подигнута завеса 23. Југословенског позоришног фестивала – Без превода. И ове године ће у осам фестивалских дана бити одиграно седам такмичарских представа из Србије, Црне Горе и Хравтске као и осма, представа Народног позоришта у Грачаници, у част награђених, саопштено је на сајту града Ужица.
Фестивал који се већ 23 године одржава у Ужицу под називом „Без превода“ традиционално окупља најеминентније театрологе и позоришне ствараоце са једне стране, и публику жељну оваквих збивања – са друге,сноћ је отворила наша позната књижевница и редитељка Вида Огњеновић:
https://www.youtube.com/watch?v=0cPOHnCU6qs&feature=youtu.be"Да, ово је фестивал без превода, јер је позоришни чин сам по себи превод, у којем се животне чињенице преводе на језик уметности, којег посвећен гледалац прихвата као саучесник у творби театарске целине. И у том кругу садејства пулсира живот представе. Скептици кажу да позориште не мења свет. Мењати свет је револуционарна фраза. Можда театар не мења свет као што га мењају излазак и залазак сунца, али мења човеков светоназор који те промене препознаје и тумачи. Проверите то након гледања ових осам добрих представа. Свет ће у домену нашег схватања у многоме остати исти, али ћемо ми на неке ствари гледати знатно другачије.“
Право позориште је пре свега перманентна борба против равнодушности која је његов смртни непријатељ. У овом граду је та борба започета пре више од века и по, представом у Каљевића кући, а по речима тадашњег извештача: „беше цвет нашег грађанства с највећом љубављу на овом представљенију“. На том завереничком дослуху између публике и сцене, створен је овај фестивал, усијаном храброшћу оснивача и селектора и они га већ двадесет три године проводе без узмака кроз многе невоље, сумње и препреке. Бране га и хране смелим идејама, својом непоколебљивошћу и нама драгоценим, позоришним лудилом. Ти срчани и истрајни позоришници за своју безобалну посвећеност и творачку енергију заслужују озбиљну подршку и хвалу. Овај фестивал ће ускоро прославити четврт века. Тиме ће порећи сваку скепсу и ужегли малограђански страх од ремећења млаког мира и јалове послушности, као што све то својим делом, мајсторски пориче велики песник, драмски писац и прозаиста Љубомир Симовић, иначе стамени потпорни стуб овог фестивала. Нека се зато фестивалска завеса вечерас с поносом подигне у његову част.“
Прва представа на Фестивалу је била представа „Корешподенција“ Звездара театра. У комаду који је рађен по тексту Борислава Пекића, у режији Горчина Стојановића и драматизацији Борислава Михајловића Михиза, публици су се представили Бранислав Лечић, Аница Добра, Славко Штимац, Јоаким Тасић, Јелена Ступљанин и Бранко Видаковић. Представа се поново игра након тридесетак година, а постављена је на сцену без нарочите сценогрфије, остављајући глумцима да све оно што је важно искажу сами, што су, судећи према оцени публике, моћно учинили.
Селектор фестивала, позоришни критичар Бојан Муњин je поред “Корешподенције”, одабрао и представе “Кад би Сомбор био Холивуд”, ауторско остварење Кокана Младеновића у извођењу сомборског Народног позоришта, “Ожалошћена породица”, у режији Јагоша Марковића – Народно позориште Београд, “Зашто је полудео господин Р?” Боба Јелчића – Југословенско драмско позориште, “Кроћење горопаднице” Ивана Плазибата – Хрватско народно казалиште из Сплита, “Пет живота претужног Милутина” Александре Милавић Дејвис – Атеље 212 и “Крваве свадбе” Игора Вука Торбице у копродукцији Град театар Будва и СНП из Новог Сада, које наступају у такмичарском делу за награде Ардалион.
ГЗС
