КАО круну деценијских истраживања и писања о ерском хумору, развоју туризма, а посебно о ратницима и патњи народа с почетка 20. века, Милисав Р. Ђенић (90), професор историје, из Чајетине, објавио је 20. књигу о завичају - "Биографски лексикон Златибора".
Аутор је међу корице књиге сабрао биографије 448 личности у два последња века са подручја бившег Златиборског среза, али и оних који су овде боравили и оставили видан траг или су стекли знање и каријере и заузимају важна места у научним и образовним установама, као и у животу код нас и у свету. Срез формиран 1896. године као административна јединица, од 16 општина, од Мокре Горе и Кремана до Љубиша и Увца, са седиштем у Чајетини, одржао се пола века.
- Ова књига не одужује дуг само према великим људима, већ и мења укорењено мишљење да су овдашњи тежаци једино били способни да на бранику отаџбине проливају крв и положе животе за слободу свога народа. У златиборским сиротињским колибама, крај огњишта и уз гусле, одрастали су народни посланици, сенатори, ђенерали, деца наших сиромашних сељанки постајала су чувени инжењери доктори, професори универзитета и академици.
Стичући заслуге и одличја на грудобрану отаџбине, ратници су први понели славу Златибораца. Уз портрете 53 носиоца Карађорђеве звезде, међу којима је и ђенерал Крста Смиљанић, командант Дринске дивизије са Кајмакчалана, као и осам добитника ордена Таковског крста и једног народног хероја, Ђенић бележи подвиге јунаштва и жртвовања.
- Међу заслужним Златиборцима су људи готово свих занимања, од ратара, кириџија, занатлија, трговца, политичара, учитеља, свештеника, архитекти, уметника, књижевника до спортиста. Бивши Златиборски срез је до данашњих дана изнедрио осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора... Многи од њих су се расули по белом свету, од Аустрије, Немачке, Француске и Португалије до Америке, стичући углед у богатим земљама - каже Ђенић.
Свака каријера је прича и судбина. Многе је одвела жеља за знањем, другима се посрећило што су их у свет, далеко од завичаја, отерале економске и политичке прилике.
Аутор подсећа да је Петар Грбовић, рођен 1971. године у Чајетини, доктор наука и универзитетски професор, типичан пример како се упорношћу и радом отима из сиромаштва и досеже углед у науци.
- Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду на Катедри за енергетске претвараче и погоне, па одлази на Нови Зеланд, у Француској упоредо са радом наставља студије, сели се у Немачку, а затим у Инзбруку, у сарадњи са једним гигантом и Универзитетом отвара лабораторију за енергетску електронику. Од 2020. године налази се на Стенфорд листи најбољих истраживача у свету - записао је Ђенић.
Странице Лексикона, у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини, сведоче и о више генерација инжењера, од Аћима Стевовића, Миленка Турудића, Миладина Пећинара, Влада Врачаревића, Василија Мићића, до Влада Стаменића - о пионирима индустријализације, неимарима првих туристичких објеката на планини, те окретним и предузимљивим људима што су препородили златиборски крај.
фото:лична архива
