Злакуско лончарство уписано је 16.12.2020. на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, и тако постало четврти елемент на овој Унесковој листи из Србије, саопштило је Министарство културе и информисања. Одлуку о упису Злакуског лончарства донео је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на 15. заседању које је одржано онлајн. У Одлуци се наводи да се израда злакуске лончарије односи на знања и вештине у вези са израдом керамичких посуда на ручном колу техником зидања, намењене за термичку обраду хране, које се користе у домаћинствима и ресторанима широм Србије. Израђене су од глине и калцита, чија су налазишта у непосредној близини села Злакуса, у западној Србији, код Ужица. Знања и вештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, учешћем и радом са искусним занатлијама и представљају важан израз идентитета његових носилаца. Упис Злакуског лончарства на листу Унеска значајан је за међународну промоцију културног наслеђа Србије, али је истовремено и подстицај очувању традиционалних заната. Министарство културе и информисања и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, у сарадњи са Националном комисијом за сарадњу са Унеском, донели су одлуку о покретењу процедуре за упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу културног наслеђа човечанства у циклусу 2019 - 2020. Центар за нематеријано културно наслеђе Етнографског музеја, у сарадњи са Музејом на отвореном „Старо село” Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса”, на основу донете одлуке, припремио је номинацију. Та номинација у потпуности одражава принципе очувања нематеријалног културног наслеђа, дефинисане Конвенцијом из 2003. године, јер је реч о елементу који представља важан израз идентитета његових носилаца, а одражава и активан однос заједнице и средине која га окружује, преноси Тањуг. Сама техника израде директно је повезана са сировинама које се могу наћи само у географском подручју у којем је елемент присутан. Злакуско лончарство, као традиционални занат, уписан је у Национални регистар нематериијалног културног наслеђа 2012. године. На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Република Србија је уписала обичај прослављања породичне славе 2014. године, традиционалну народну игру коло, елемент из домена извођачких пракси, 2017, и певање уз гусле, део традиционалног усменог стваралаштва, 2018. године. Злакуса, Ужице 2020.
Извор: ПОЛИТИКА
