Изградња нових хотела високе категорије, нови путни правац преко Златибора, измештање и изградња аутобуске станице, обнова бројних јавних објеката - само су неке од активности предвиђене изменама Плана генералне регулације Општине Чајетине, којој је приоритет и у наредном периоду даљи развој туризма на популарној српској планини.
Овај план би тако могао бити један од првих корака у изради потребне документације, која је, како је еКапија већ писала, један од услова за реализацију велике инвестиције – Златног града.
Како се наводи, измене и допуне Плана генералне регулације места Чајетина, са насељеним местом Златибор – прва фаза, који је на раном јавном увиду до 19. марта, представља нови "пречишћени" документ са истом границом обухвата у оквиру које су извршене измене текстуалног и графичког дела основног Плана генералне регулације.
Граница обухвата измене Плана поклапа се са границом основног Плана, са укупном површином 1.467 ха. Грађевинско подручје заузима 96,6% обухвата Плана, односно 1.413 ха. Свега 3,7% обухвата Плана чини остало земљиште ван грађевинског подручја, површине 54 ха. То су углавном постојеће шуме у северном делу обухвата.
Подручје Плана налази се у средишњем делу територије општине Чајетина. Обухвата делове КО Бранешци и КО Чајетина, укупне површине 1.467 ха. У обухвату плана налазе се државни путеви 1.Б реда бр. 23 Појате - Пријепоље - државна граница са Црном Гором и државни пут 2.Б реда бр. 404, који представља везу државног пута 1.Б реда бр. 23 и Семегњева.
Туризам
У мрежи насеља општине издвајају се Златибор–туристичко здравствени центар, насеље Чајетина – општински административно привредни центар и насеље Бранешци – привредно туристички центар. Ова три насеља функционишу као административно туристичко привредни скуп насеља (трограђе).
У сва три насеља наставиће се са оплемењивањем простора и развијањем терцијарног сектора који повећава квалитет живота. Стратешко опредељење је да мрежа насеља треба да задовољи потребе сталних становника и посетилаца.
Диференцијација за насеље Златибор, предвиђа издвајање главног центра (простор око језера), локалних центара (Палисад, Чоловића брдо и Зова - Око) и излетничких пунктова (три локације на Оку и у насељу Зова).
Као приоритетна активност планом је предвиђен развој туризма кроз консолидацију опремељености капацитета и боље организације и коришћења постојеће туристичке понуде планинског и здравственог – велнес центра на Златибору.
- Уколико се узму у обзир постојећи туристички капацитети, на Златибору се могу очекивати даља инвестирања у проширење туристичких капацитета, с обзиром да је Златибор једна од најатрактивнијих туристичких дестинација Србије – наводи се у плану.
Планирано је укључивање ваздушне бање Златибор у систем признатих међународних лечилишта што би се постигло у приоритетној фази изградњом модернизованих смештајних капацитета, са организовањем свих облика активне рекреације уз редовно организовање домаћих и међународних семинара и програма.
У циљу унапређивања зимско-спортско-рекреативног туризма на планини Златибор и интензивнијег доласка скијаша потребно је: изградити хотеле високе категорије у складу са светским стандардима, који ће задовољити потребе иностраних и домаћих туриста, изградити жичаре и приступне саобраћајнице са манипулативним паркинг површинама.
У складу са светским тенденцијама треба допунити и побољшати понуду спортско–рекреативних активности (хокеј, карлинг, боћање на леду, клизање, нордијско скијање, скијашко трчање, турно скијање, акробатско скијање итд).
Потребно је обезбедити приступ туристима природних и културних добара, комунално опремити и маркирати шетачке стазе, обележити прилазе (инфо панелима, информативним пунктовима, расветом, тоалетима и сл.), формирати ауто-кампове према потреби, уредити постојеће и изградити нове видиковце..
Евидентирано је занемаривање социјалних садржаја туризма, посебно рекреације и спорта, будући да како се наводи плану, недостају садржаји високе туристичке понуде попут голф терена и сл.
- Недостатак регионалног функционалног структурирања ће се превазићи формирањем туристичких кластера са целовитом сродном туристичком понудом и посебних туристичких простора у оквиру кластера - стоји у плану.
Друмски саобраћај
Планирани систем уличне мреже насеља Златибор омогућиће олакшану размену токова између улазно–излазних праваца као и квалитетније услове за транзитне токови и локална кретања. Функцију градске саобраћајнице обављаће постојећи ДП1 који ће представљати основну месну саобраћајницу и основну везу за места из непосредног окружења.
На простору између Златибора и Бранежаца постоји низ насеља разбијеног типа чија је међусобна комуникација отежана због непостојања адекватне путне мреже.
- Из ових разлога јавља се оправдана потреба за изградњом новог путног правца од Златибора преко излетишта Ока до Бранежаца, чиме би степен саобраћајне везе био на знатно већем нивоу – стоји у плану.
Решавање проблема станице међуградског саобраћаја у насељеном месту Златибор обухвата измештање и изградњу аутобуске станице Златибор одговарајућих капацитета.
Наиме, како план наводи, постојећа локација је неповољна због непостојања одговарајућег простора за смештај станице која би садржала све потребне техничко - технолошке операције, смештена је уз саму пешачку зону.
- Измештањем аутобуске станице са постојеће локације на простор уз ДП 1. реда на позицији улаза у насеље омогућила би се изградња комплекса аутобуске станице површине 2,60 ха са одговарајућим паркинг простором – предвиђено је планом.
Планирана је и изградња паркинг простора капацитета од 100 до 200 паркинг места на локацијама уз спортско- рекреативни комплекс Обудојевица и Центар насеља и на локацији уласка у насеље са планиране петље.
Када је у питању пешачки саобраћај, на правцу од Чајетине до насеља Златибор потребно је успоставити пешачку стазу која би почињала у близини школе у Чајетини и без укрштања са ДП 1 повезивала ова два насеља.
У плану се наводи да је приступачност простора Златиборске области, према густини путне и железничке мреже, времена до тржишта и просечног времена путовања до најближих регионалних центара - оцењена испод просека.
Изградњом ауто-пута Београд - Пожега - Ариље - Ивањица - Сјеница (Дуга пољана) - Бољаре (граница са Црном Гором), уз активности на постојећем државном путу И реда (коридору аутопута, Е-761) Појате -Крушевац - Краљево - Чачак и даље Пожега - Ужице - Котроман (граница са Босном и Херцеговином) (Е-761), златиборска област претрпеће значајне позитивне ефекте у погледу доступности.
Обнова јавних објеката
Планом је предвиђена и обнова школских објеката, обезбеђивање пратећих објеката фискултурне сале и терена, док неискоришћене капацитете школа је потребно пренаменити у школе у природи или летње еко–кампове и размотрити могућност отварања средње школе у насељу Златибор као и нове основне осмогодишње школе према потреби.
Планирана је изградња Здравствене станице у насељу Златибор, здравствене амбуланте са апотеком у центру Чоловића брдо, док би постојеће објекте Дома здравља, института, амбуланти требало одржавати на задовољавајућем нивоу.
Постојеће објекте за социјалне заштите – центар за социјални рад, обданишта, предшколске установе одржавати на задовољавајућем нивоу уз могућност оплемењивања пратећим садржајем. Могуће је прилагођавање објеката за негу старих лица у оквиру домаћинстава која испуњавају услове (приватна иницијатива).
У близини метеоролошке станице планирати Станицу за мониторинг животне средине. Објекат МУП-а у насељу Златибор изместити на погоднију локацију, а план наводи да је предвиђен и објекат Отворена кућа "Златибор" вишенаменског карактера.
Проширење резервоарских простора
У наредном периоду приоритетно и максимално биће коришћена локална изворишта подземних и површинских вода. Краткорочна и дугорочна перспектива водоснабдевања корисника предметног подручја усмерена је на подземне воде и водоток Црног Рзава, као и водотоке нижег квалитета.
- Насеље Златибор снабдеваће се у наредном периоду из акумулационог језера Рибница на реци Црни Рзав. Планира се проширење резервоарских простора на мрежи водовода који снабдева насеље Златибор: резервоар Караула 1.500 м кубних и резервоар Јеврејско брдо 300 м кубних - предвиђа план.
Планирана је изградња централног постројења за пречишћавање санитарних отпадних вода за насељено место Златибор.
Такође, у наредном периоду предвиђа се потреба за изградњом око 50 нових трафостаница 10/0,4 кВ капацитета 1х630 кВА. На 110 кВ напонском нивоу планира се изградња ДВ 110 кВ ТС Златибор 2 - Пожега.
Основна стратешка одредница ће се остварити кроз заштиту простора и резервисање коридора за изградњу гасоводних инсталација: ГМРС "Златибор", изградња дистрибутивне гасоводне мреже до 4 бара, у насељу Златибор и изградњом разводног гасовода РГ 08 - 19 деоница од Златибора до Прибоја, од челичних цеви за радни притисак до 50 бара.
Као препорука за развој Чајетине као општинско привредно – индустријског центра, план наводи изградњу индустријских зона на неразвијеном и девастираном подручју.
У Чајетини је предвиђено формирање три привредне зоне. Планирана површина две гринфилд зоне је 324 ха (Бранешко поље и Шљивовица) и једне мешовите (гринфилд/браунфилд) зоне површине 5,1 ха (Индустријска зона у Чајетини).
Заштита природе
Планом није изостављена ни заштита животне средине, те се спомиње и формирање Парка природе Златибор, који се у обухвату ПГР Златибор, налази у северозападном делу плана. Када је реч о третману комуналног отпада, опредељење је удруживање у систем регионалне депоније Дубоко–Ужице.
У плану се наводи и да је туристички центар Златибор евидентиран као подручје угрожене животне средине, са повременим прекорачењем граничних вредности и туристичке зоне са прекомерним оптерећењем простора.
- За ова подручја се планира спречавање даље деградације животне средине као ограничавајућег фактора развоја. Подручја квалитетне животне средине: шумска подручја, ливаде и пашњаци, туристичке зоне контролисаног развоја) треба резервисати и чувати од загађења из стратешких разлога.
У области обновљивих извора енергије, у плану се истиче да је златиборска зона препозната као погодна зона са потенцијалима енергије ветра, те и за изградњу ветроелектрана. Цео план можете преузети овде:
Извор: еКапија (С. Петровић)
