Дебатни клуб на тему Практично пчеларење у брдско-планинском крају одржан је синоћ у просторијама чајетинског удружења пчелара . Уводничар је био Драгослав Јањић који је говорио о пчеларењу некада и сада, разлозима губитака пчелињих друштава, смањеним приносима,, одабиру места за пчелињаке, болестима пчела и слично.
Пчеларење је, кажу пчелари , комплексан посао и састоји се од мноштво корака који се морају испоштовати, почев од одабира кошница и места за кошнице, преко избора пашних прилика, мењања матица и слично. Оно на шта пчелари у златиборском крају још морај имати на уму јесу временске прилике, кашњење вегетације, сви недостаци али и предности које за пчеларење пружа планина.
"Ми овде, у брдско-планинском подручју, пчеларимо на 780 метара надморске висине, морамо да максимално испоштујемо сваки елеменат у гајењу како би успели да своје пчелиње заједнице припремимо да би биле спремне за прву и највећу пашу. Не пчеларе сви на овој надморској висини као ја, већ и на много већој, до 1000 метара н/в, па морамо да искористимо те прве биљке које су богате поленом као што су леска, црњуша, дрен, висибаба, кукурек... и да будемо спремни за воћну пашу , да се иде на багрем итд, и тако до краја године", каже Драгослав Јањић, УП „Златибор“ Чајетина
Пчелари који на овом подручју имају бољи принос меда, стичу га сељењем пчела у равничарске крајеве. Међутим, мед из наших крајева важи као веома здрав и тражен мед.
"Много су битне те прве биљке које се појаве, пре свега леска. И није случајно што је она једна од ретких биљака која има има искључиво полен, што је нашим пчелама у том тренутку најпотребније. Људи у овом подручју наше општине, који вегетирају црном и белом бору, имају ту привилегију да је црњуша или зимоцвет, присутна, а она је обилато богата нектаром."
За разлику од претходне године, овом годином су чајетински пчелари задовољни, мада се принос константно смањује десетак година уназад. Поред аеро загађења, разних пестицида који се користе у пољопривреди, ту су и различите болести и паразити који смањују популацију пчела.
"Вароа је највећи непријатељ пчелињих друштава и пчелињег легла, с тим што има и других болести које су приметне на пчелињацима, али искуснији пчелари су већ толико едуковани да се знају борити са тим. Млади пчелари нека се за помоћ обрате нама старијима, помоћи ћемо им свакако са добрим саветом," потврдио је Милан Пантовић, УП „Златибор“ Чајетина.
Велику помоћ чајетински пчелари имају од Општине, напомиње Пантовић, што свакако утиче да се чланови осећају оснаженији и стабилнији у раду. Удружење има 110 чланова који су, уједно, и чланови СПОС-а, а размена искустава кроз различите скупове, предавања и дебате, не само на локалу већ и шире, доприноси да спремније реагују на поједине околности које могу бити претње њиховим пчелињим друштвима .
Мирјана Ранковић Луковић
