У Пајсијевој улици код гараже Зелени венац, пре неколико дана отворен је Музеј слаткиша, кажу – јединствен у Европи. Осим што је овај податак занимљив сам по себи, Чајетинцима је још посебнији јер је Музеј отворио њихов земљак, Раде Кнежевић.
Чајетинци га знају као писца, правника и ентузијасту. Раде Кнежевић, њихов земљак, сада ради и живи у Београду као адвокат, али је и даље задржао своје снове, тежње, полет, као и одлучност којом остварује своје циљеве. Један од њих, дуго негован, реализован је пре неколико дана. Наиме, Раде је отворио Музеј слаткиша, први овога типа у Европи!
„Још као мали сам волео да скупљам старе слаткише, омоте, тад и нису били толико стари, међутим сад, како време пролази, сав тај материјал који сам скупљао временом долази много више до изражаја и значаја, вредност се повећава. Нешто сам скупљау у задњих неколико година интензивније, то је пре свега амбалажа из СФРЈ периода. Највише имамо бомбона, жвака, лизалица, наравно чиколада и кексова“.
И ако тек отворен, Музеј слаткиша већ има своје обожаваоце међу којима нису само деца, већ и одрасли. Поглед на експонате враћа старије у свет детињства, на који се, ето, носталгично може гледати и кроз слаткише.
„Људи су одушевљени. Побуди их баш та носталгија, осети се мирис детињства, посебно када угледају свима познате производе као што је омот „старе“ плазме, бомбоне из седамдесетих, осамдесетих, неке наполитанке које су биле и у наградним играма, разни производи"
Музеј је замишљен и као место где деца, али и други заинтересовани, имају могућност да у радионици направе уникатни слаткиш за своју душу, а малишани ту могу прославити и свој рођендан са другарима.
„Радионица је нешто нашта смо најпоноснији, то је та слатка радионица где деца могу сама да праве шећерну вуну, што је врло занимљиво, њен укус је сад много лепши, а имамо и чоколадну фонтану. Оно што ових дана треба да нам дође у музеј је нешто јединствено што не постоји код нас, барем не у Београду, а то је кућица Ивице и Марице, права кућица од медењака“.
Експонате је, каже Кнежевић, сакупљао годинама, али од како му се родила жеља да свој хоби подели са другима, кренуо је у акцију па је ступио у контакт са људима који поседују било коју амбалажу, која би могла бити од користи за његов Музеј.
„Најчешће сам скупљао путем портала, интернета, али и различитих огласа, путем антикварница, пијаца, баш на различте начине. Некима је та амбалажа заправо био отпад, а нама је то представљало драгоценост".
У првом делу музеја зид је облепљен великим шареним тапетама са дезеном лизалице. Ту је и део са жвакаћим гумама који прича своју причу, од прве жваке прављене од природне смоле четинара, па надаље. Омиљени Радов експонат је давнашња амбалажа чоколаде са Снежаном и седам патуљака. Даље се могу видети омоти некадашње плазме, ципирипија, сладоледа... Раде планира да на пролеће отвори сувенирницу оригиналних слаткиша. За љубитеље посластица, Музеј је отворен сваким даном од 11 до 19 часова, осим понедељка.
