На 10. фестивалу српске фантастике приказана су 53 филма, чији су аутори студенти филмских акамедија и професионалци из Србије и света. Награда "Коскар" додељена је у седам категорија, док је "Пирамиду" за најбољи филм добило остварење тројице аматера "Иза затворених врата".
Да добре комшије могу да направе хорор, али не за рубрику Црна хроника већ као краткометражни филм, потврдила су три млада Чајетинца.
"Овде стварно могу да успеју само хорори и комедије", каже Давид Колаковић, сниматељ и монтажер, "а ми смо настројени за обоје."
За хорор филм "Иза затворених врата", на фестивалу спрске фантастике награђени су "Пирамидом", коју нису очекивали, јер су били свесни техничке супериорности конкуренције.
"Када смо снимали кадар када нашем главном глумцу Благоју камера треба да уђе у око, ту нам је требао кран. И ми смо то импровизовали тако што је други човек држао греду на рамену, која се наслањала на мој ауто а камера је висила о канапу", препричава ток снимања Давид Колаковић. "То је филм буквално снимљен штапом и канапом."
Упркос техничком дефициту, тројица аматера успела су да парирају студентима филмских академија и искусним професионалцима, сматра главни глумац Благоје Радишић:
"Овде је стварно посао урађен, што се тиче кадрова, што се тиче саме приче, сценарија. Мислим да је то привукло људе и да им је то најзанимљивије. Свакако, мислим да много, много људи може ово боље да одради."
Сценарио се поклопио са задатом темом - урбане легенде које, преношене генерацијама, живе у златиборском крају, тако да хорор "Иза затворених врата" није пука фикција, тврди сценариста Ђорђе Жиловић:
"Наш златиборски крај пун је прича о ноћним сусретима са тим силама, нечастивим, што би рекли, ту превасходно мислим на виле, дрекавце, на створења из наше српске митологије".
Давид је запослен као монтажер и реализатор у телевизији при Културно-спортском центру Чајетина. У слободно време снима, а потом спаваћу собу од десетак квадрата претвара у студио за монтажу.
"Студио у коме је рођен овај филм, ево га овде, са леве стране, то је цео студио", показује Колаковић. "Од опреме смо имали само једну камеру."
Главни глумац је кувар, који се почео да ради као пекар привремено на шест месеци, и на том радном месту остао пет година.
"То су две потпуно различите категорије", каже Радишић", а једино што је можда заједничко јесте што и ово може да буде уметност."
Сценариста је студент, будући туризмолог, привремено запослен као радник обезбеђења у банци.
"У Европи је сада у експанзији дарк туризам", напомиње сценариста филма Ђорђе Жиловић, "могло би некако да се то повеже, да се наш филм и сличне приче користе у туристичке сврхе."
Тројица пријатеља и комшија планирају да сниме и наставак филма, али пре тога морају да обезбеде буџет како би, кажу, други део био технички бољи и комплекснији.
Припремио: Предраг Стојковић за РТС1
Овај прилог емитован је током јучерашњег дана у емисији "Тако стоје ствари" и у трећем Дневнику РТС-а, за све оне који су га пропустили могу га погледати на званичном сајту нашег јавног сервиса на следећој адреси: 1. Златиборски хорор филм
