Провизије за плаћање картицама, које не плаћају грађани већ они који их примају, од јуче су значајно ниже, јер је почела примена Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања у делу који то регулише. У случају дебитних картица накнаде се смањују са садашњих један одсто на 0,2 одсто, а код кредитних картица на 0,3 одсто.
Из Народне банке Србије истичу да су се приликом предлагања овог закона руководили тиме да се заштите интереси корисника платних картица – потрошача и трговаца да се адекватним уређивањем тржишта платних картица подстакне даљи раст безготовинских плаћања и да се омогући фер тржишна утакмица смањењем трошкова прихватања платних картица.
Платне картице су, како се наводи у саопштењу НБС, најпопуларнији безготовински платни инструмент у нашој земљи, о чему сведочи податак да је учешће трансакција платним картицама у укупном броју трансакција потрошача у првих девет месеци 2018. износило 60,15 одсто.
Међубанкарске накнаде, које су основни генератор високих трошкова везаних за картичне трансакције, представљају централну тачку закона. „Ове накнаде банка прихватилац, која код трговца поставља ПОС терминал, плаћа банци која је издала картицу за сваку платну трансакцију извршену употребом платне картице. Банка прихватилац ове накнаде преваљује на трговца и тиме оне директно утичу на висину трговачке накнаде коју трговац плаћа за коришћење ПОС терминала. Трговац даље ове накнаде уграђује у цену робе и услуга и на крају, плаћамо их сви ми, потрошачи, како они који плаћају картицама, тако и они који плаћају готовином”, подсећају из НБС.
Извор: Политика
