Са пензионисаним потпуковником, Радомиром Антићем, Чајетинци су имали прилику да се упознају на необичан начин у новембру 2016. године када је своје вештине, које спадају у алтернативну медицину, ставио њима на располагање. Наиме, тада је овај виши спортски физиотерапеут и почасни доктор спортске медицине све који су се те вечери нашли у просторијама Библиотеке упознао са својом књигом "Вештина лечења мојих предака" и на практичан начин.
https://www.youtube.com/watch?v=TOBpmuG4zR4&feature=youtu.beЗову их костоломци. А у ствари, они лече. Вештим рукама намештају кости које су подлегле повредама, или се изместиле из лежишта из било којих разлога, растерећују сабијену кичму, чине људе поново покретним, а све уз помоћ сопствених руку, на осећај, вештином која се поседује, али и учи. Један од таквих народних исцелитеља је и Хаџи Радомир Антић, потпуковник у пензији, који на Златибору већ 30 година проводи већи део свог времена уживајући у лепотама природе, и помажући онима који помоћ од њега затраже вештином својих предака.
" Деда је увек причао: Синко, све иде из главе, кичмене мождине и коске. Кост је крива за сваку болест што се дешава у човечјем организму. А све у нашем окружењу, на овој земаљској кугли, све мора да буде "у винклу", све мора да буде у склопу природе. Неко каже: Ти не смеш да кажеш излечење. Излечење! Немом бола, немам ништа", објашњава нам Хаџи Радомир ., костоломац.
На Конгресу спортске медицине у Грчкој промовисан је у почасног доктора спортске медицине. Добио је и благослов са Хиландара, а положио је и Државни испит за вишег спортског физиотерапеут, како би своје знање и умеће ставио у савремене токове. Традицију златних руку пренео је и на децу.
"Са сином и кћерима, Бојаном, Јеленом и Иваном водим полемику. Они су савремени, за све кажу: мишић. Мишић је тврд - то је спазам мишића. Ја кажем: тај мишић добија храну из коске. Ја кад вратим кост у лежиште, спазам се ппусти."
Хаџи Радомир Антић добио је у Италији звање Инструктора синапсологије, а да се може назвати исцелитељем доказао је на ходочашћу у Јерусалим где је током пута, с почетка не наишавши на одобравање свештеника што се касније променило, излечио многе од својих сапутника. Било је ту ишчашења, нагњечења, ломова ...Свој систем рада објашњава једноставно:
"Шта радим? Отварам кружну циркулацију: врх руке, врх ноге, врх главе. Ја сам "им" мозак отворио да информација стигне до кичме, коју сам полако извлачио пршљен од пршљена, да пошаље раднике и војску (то кажем као генералштабни официр: да пошаље војску) и да то санира и све врати у првобино стање."
Многи знани и незнани били су на третману код овог костоломца. Било је и похвалних текстова о његовом раду у српским новинама и часописима, разних признања, а ускоро га очекује још једно о којем ће говорити када буде време. Оно што је Хаџи Радомиру најважније, јесу људи којима је одагнао бол и вратио осмех на лице.
