У библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ синоћ је отворена изложба старих радио апарата из колекције Ужичанина Драгана Јовичића. Ово је била изузетна прилика да се они који су расли уз радио подсете чаролије коју је нудила музика са ових апарата и који су нам, пре телевизије, омогућавали да будемо део света, а младима објасни део блиске прошлости.
Драган Јовичић из Ужица је један од ретких колекционара који у поседу има око 50 радио апарата у исправном стању, од тога су 27 различити примерци. Са љубављу их репарира, поправља, набавља делове за њих, што није увек лако. Најстарији је Орион 222 из 1935. године.Да би му вратио стари сјај и функцију, Драгану је требало око три месеца рада.
„Радио је био у таквим условима да је лева страна скоро комплет била трула“, каже Драган Јовичић. „Када сам заменио леву страну, нисам могао да уклопим нијансе фурнира са осталим фурниром. Онда сам се наљутио и из ината сам урадио комплетно фурнирање! То је најстарији радио. Иза њега је Космај који ради фантастично. То је први српски радио који је склапан у ЕИ „Никола Тесла“ у Београду. Све делова су добијали од „Филипса“ , а они су само то склапали.“
Даље, по старости, следе: Блаунпункт ВХ 52 из 1952.године, Рома 2 из исте године, Никола Тесла из `53., Авала из `55 итд. Ова пасија је кренула не тако давно; 2015. године се за ужичку Ноћ музеја родила идеја од стране Катарине Доганџић Мићуновић за једном оваквом изложбом а Јовичић је, почевши од само 2 радио апарата, за 9 месеци испео да скупи колекцију од 24 апарата.
„Ја сам друго година радио сервисирање радио-станица за такси службе у Ужицу тако да, малтене, читаво Ужице познајем и захваљујући пријатељима и познаницима који су ми скоро свака 3-4 дана доносили по један апарат, сакупио са 24 апарата.“
Ове дивне музичке кутије које су некада биле прозор у свет и извор задовољства биле су у функцији и свирале у многим домаћинствима до бомбардовања 1999. године. Тада су, између осталог, уништени бројни радио-предајници преко којих су могли да се емитују програми са средњеталасног подручја. Само у зимским условима, каже Јовичић, данас се још може на средњим таласима чути Глас Русије, по нека бугарска станица и Радио Београд.
„Ја сам доскочио техници,“ осмехује се Јовичић, „јер сам решио да у такве радио апарате уграђујем УКТ тјунере“.
Посетиоци изложбе су се могли подсетити и старих шансона и хитова који су се током вечери чули са радија Космај из 1949. Носталгијом су вече обојиле и изложене слике првих радио водитеља, симфонијског оркестра радио Београда, фотографија са снимања једне од најслушанијих емисија „Весело вече“ итд. Ауторка изложбе, Катарина Доганџић Мићуновић, дала је један од сликовитијих описа о значају чудесних дрвених кутија једног пролазећег времена.
„Радио је једини информативни и забавни медиј који вам омогућава да се у исто време бавите другим пословима који често могу бити и напорни и досадни. Уз радио може да се пегла, кува, да се читају новине; уз радио може да се ради у пољу.“
Звук лампаша је, једноставно, посебан!
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
