Вода је темељ живота и основни састојак сваког живог бића. Организација Уједињених нација је пре десетак година прогласила 22. март за Светски дан вода, с намером да истакне њену важност и ограничавајуцу улогу у развоју. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога нужно престаје развој, жапоцињу борбе за воду, а постоји чак и опасност од међудржавних ратова. Број становника на нашој планети убрзано се повећава, потребе за водом још и брже, а њена количина се не мења.
До 2025. године две трећине цовечанства осетиће озбиљан недостатак воде. Процене стручњака кажу да око 1,1 милијарди људи нема приступ пијаћој води, а 2,5 милијарди нема обезбеђене елементарне санитарне услове. Шест хиљада деце млађе од пет година сваког дана умире од болести проузрокованих загађеном водом,а више од пет милиона људи годишње, што је десет пута више него број погинулих у свим ратовима годишње на свету.
Неке чињенице и статистике
- 6.000 људи у свету дневно умре од дијареје!
- Количина загађене воде је већа него у басенима 10 највецих светских река!
- Од 1970. године до 1998. године уништили смо 30% природе на планети. Такође се за то време удвостручила потрошња хране и воде, а 50% текућих вода је трајно уништено.
- Квалитет воде у Србији и Црној Гори није мерен, а наша земља је 47 од 180 држава, рангираних по количини водних ресурса у свету.
- Код нас је концентрисано више од 20 % светских резерви слатке воде
- Руска Федерација, која у недирнутом облику поседује готово четвртину светских корисних ископина и 20 % слатке воде, у стању је чак и да подели своје резерве. Тамо, у мало насељеном Сибиру, налази се и природни феномен - највећи у свету резервоар пијаће воде врхунског квалитета - дубоководно језеро Бајкал
- Цовеку је неопходно минимум 50 литара воде дневно - за пиће, прање, кување и санитарије. Ипак, још 1990. године милијарду људи на планети није имало тај минимум.
- Најквалитетнију воду имају:
Финска
Канада
Нови Зеланд
Велика Британија
Јапан
Норвешка
Русија
Јужна Кореја
Шведска
Француска
- У нашем сунчевом систему вода, у облику леда, је пронађена:
* на Месецу,
* на планетама Меркуру, Марсу, Нептуну, и Плутону,
* на планетарним сателитима, као што су Тритон и Европа.
- Само једна батерија или уље из моторног возила, бачени на земљиште довољни су да трајно затрују извор пијаће воде.
- Према налазима стручњака (УСЕПА) један литар просутог отпадног моторног уља загади милион литара воде. Како у Србији не постоји систем за прописно збрињавање и поступање са отпадним моторним уљима, скоро целокупна количина просипа се у окружење, док се у развијеном свету оно рециклира
Србија нема довољно воде за пиће!
Посебан проблем представља загађење подземних вода. Ова загађења једним делом узрокује пољопривреда - због коришћења вештачког ђубрива и отпадне вода из сеоских насеља.
Велики проблем представља и последица загађења вода са неуређених депонија. Вода и отпад повезани су нераскидиво и погубно. Сваки отпад пре или касније доспева до подземних вода загађујући је. То је дуготрајан и људском оку скривен процес.
Србија ће пре или касније осетити последице овакве небриге за отпад. Бројни извори биће загађени, можда за коју годину или касније, али је сигурно да овакав немар трајно угрожава наше водене залихе. Воду је од отпада могуће заштитити једино изградњом депонија с контролисаном одводом. Уређених депонија у Србији готово и да нема!
Ионако лосе стање вода угрозавају застареле технологије у фабрикама и неразумни људски поступци.
Београд сву отпадну воду, кроз 20 излива, испуста директно у Дунав и Саву, без икаквог прецисцавања. За изградњу постројења за прецисцавање отпадних вода Београда потребна је инвестиција од неколико стотина милиона евра.
У Србији је све мање и мање здраве изворске воде. Стручњаци сматрају да је главни разлог у неконтролисаној сечи шума и да се спас налази у планском пошумљавању, површинским акумулацијама, малим бранама и заштити изворишта река. Претпоставља се да је бомбардовање СР Југославије 1999. године и коришћење муниција са „осиромашеним уранијомом“ загадило неке од извора крашких вода и врела у јужној Србији.
Агенције Републике Србије СИЕПА продала је 300 највећих извора у Србији страним корпорацијама доживотно, иако су стратешки неопходни.
Свугде је пракса да се вода као национално благо продаје на коришћење концесијама (обично на 20 година), док су садашњи министри продали изворе као трајно власништво.
Највећа несташица питке воде у историји, процењују УН
Недостатак политичке воље довео је до тога да је свет суочен са највећом до сада забележеном кризом снабдевања водом, истиче се у недавно објављеном извештају Уједињених нација, преноси ББЦ. Извештај упозорава на могућност да средином овог века чак седам милијарди људи буде суочено са недостатком воде уколико се не предузму хитне мере. Реч је о највећој до сада сачињеној студији о количинама питке воде које свет има на располагању.
Предвиђања УН су прилично мрачна. У извештају се истиче да ће се извори воде стално смањивати због пораста броја становништва, загађења и климатских промена. У наредних двадесет година, просечна количина воде којом ће људи располагати бити мања за трећину. Пречишћавање отпадних вода је кључно. Сваког дана се у реке, језера и водене токове баца шест милиона тона отпада.
Највећи део расположиве питке воде користи се за наводњавање и производњу хране. Велики део тога могао би да се сачува, кажу Уједињене нације, уколико би се за наводњавање користиле пречишћене отпадне воде.
НЕМА РАЗЛОГА ЗА ОПТИМИЗАМ.
НЕМА РАЗЛОГА ЗА ПЕСИМИЗАМ.
ПОСТОЈЕ СВИ РАЗЛОЗИ ДА СЕ ДЕЛУЈЕ ОДМАХ!
Шта можемо и морамо да учинимо с водом?
Да је штитимо и штедимо. Сваки дан, на сваком месту и у свакој прилици. Оно што нама изгледа мало и небитно данас, некоме другом ће у будућности много значити. И данас се много људи бори са недостатком воде.Кључ је како рукујемо водом и то је проблем, који треба да нам буде приоритет.
