26. јун је Међународни дан борбе против злоупотребе дроге и кријумчарења дроге, који је установила Генерална скупштина Уједињених Нација 1987. године.
Овај дан се обележава и у нашој земљи, да би смо се подсетили на договор чланица Уједињених Нација који има циљ да се свуда у свету смањи злоупотреба дроге и сузбије кријумчарење. То је договор који би требао да обавезује, јер би се тиме избегле многобројне штетне последице, превасходно на здравље популације која представља будућност света. Канцеларија за дроге и криминал при Уједињеним Нацијама сваке године врши избор теме за Међународни дан и покреће дугорочну кампању да би се постигло подизање свести јавности о глобалном проблему злоупотребе дроге. Ове године тема и слоган су: "Глобална акција – здраво окружење без дрога". Циљна група Кампање су тинејџери и омладина као ризична категорија становништва која је нарочито осетљива и пријемчива за употребу/злоупотребу дроге, а то је тако и у нашој средини.
У твом животу нема места за дрогу! Психоактивне супстанце (кофеин, дуван, алкохол и дроге) су хемијске супстанце које мењају стање свести, опажање, расположење, мишљење и понашање. Дроге су психоактивне супстанце (ПАС) које се илегално прибављају. Последице употребе и злоупотребе настају разорним деловањем супстанце на физичко и ментално (душевно) здравље и интелектуално функционисање. Здравствени ризици и последице настају и због повећаног ризика ширења заразних, крвно преносивих болести (ХИВ – инфекција/СИДА, хепатитис), и полно преносивих болести (стерилитет, рак). Поједине државе (Холандија) су због тога легализовале употребу само одређених дрога а време ће, врло брзо, преиспитати сврсисходност једне овакве одлуке. Последице су негативе и на социјални положај саме особе, породице. Криминал, малолетничка деликвенција и насиље су честе појаве – повезане са начином прибављања дроге. Злоупотреба ПАС и дрога директно је повезана са учесталим саобраћајним несрећама. Оне су узрок материјалне штете, стреса, привремене или трајне онеспособљености и високе стопе задесне смрти, најчешће младих људи, превремено! Проблеми оптерећују заједницу у целини.
Не тражити кривицу, већ помоћ! Понекад је веома тешко, макар у почетку, препознати симптоме злоупотребе психоактивних супстанци, а понекад се то и не жели, поготово од стране родитеља. Одговорност за овакву ситуацију је подељена и од ње не треба бежати већ је прихватити у свој сложености, и помоћи младој особи, своме детету, да се ослободи зависности пре него што настану трајне разорне последице на здравље, личност и укупан положај особе која тек што је закорачила у живот. Психичка и физичка зависност од дрога се развија постепено и пролази кроз пет фаза. Веома брзо се може запазити да млада особа напушта старе другове, налази нове често старије (који користе дрогу), и прима честе краткотрајне телефонске позиве. Одсутна је и мења навике. Унутар породице показује склоност ка изолацији од осталих чланова, као и склоност лагању, манипулисању и искрадању из куће. Нестаје алкохол и лекови из кућне апотеке, и све чешће су крађе новца, накита или техничких ствари. Ове особе често мењају расположење, лоше су концентрације и поремећеног расуђивања. Све мање личе на себе!
Како препознати деловање дрога? Пажљивим посматрањем понашања особе често се уочава да у разговору велича дрогу, користи наркомански сленг, носи одећу и ситнице са симболима дроге, и поседује прибор за дрогирање. Такође се запажају промене начина облачења уз занемаривање физичког изгледа и личне хигјене, као и промене нормалног образца спавања, дремање током дана и исцрпљеност. Образац узимања хране може бити неуобичајен (врста хране, количина, доба дана). Пажљивим посматрањем физичког изгледа могуће је запазити широке или изразито уске зенице, црвене и сузне очи, успорен и неразумљив говор, повремене сметње у координацији покрета, презнојавање, промену телесне тежине (чешће смањење, и често стомачне тегобе). Особа често мирише на алкохол, марихуану или устајао дувански дим. Узимање психоактивних супстанци смањује успешност у школи јер су чести изостанци и напуштање школских активности, хобија или спорта. Постоји склоност ка самоповређивању и довођењу себе у опасне ситуације, уз вербалну и/или физичку агресивност према другима.
Извор: ЗЗЈЗ Суботица
