Писац, преводилац, есејиста, књижевни критичар, путописац и универзитетски професор, Милисав Савић, синоћ је златиборској публици представио свој најновији роман „Праскозорје, Господе!” За улазак у књижевни свет „крив” је и Ђорђе Кадијевић, који га је ангажовао за улогу у филму „Празник”, од чијег хонорара је купио писаћу машину. Уједно, то је била прилика да нас др Ана Стишовић Миловановић подсети на читав стваралачки опус овог аутора, који почиње „Бугарском бараком”. Сада већ давне 1991. године Савић је добио престижну, НИН-ову награду за роман „Хлеб и страх”, коју је убрзо и вратио. Носилац је већ осам награда за животно дело.
Каже да „књижевност мора читаоца добро да дрмне, протресе од пете до главе, изазове грчеве у утроби, убрза рад срца, заустави дах, подигне притисак. Све то књижевност постиже не оним што је речено већ назначеним, изостављеним, белином, празнином - утварама са којима се бори писац.”
Публика је чула приче о најинспиративнијим ликовима варошице Рашке са којима се преплиће мит и народна књижевност, о друговању са писцима као што су Данило Киш и Радован Бели Марковић, али и дивљење Милошу Црњанском, по чијим путописима је истраживао уметност Тоскане. У потрази за црквом Јањом, обишао је манастире Старог Влаха, фотографисао их и описао у својим путописима.
Милисав Савић, без кога се идентитет Рашке не би могао замислити, на прагу девете деценије пише нови роман, у нади да ће књижевност спасити свет.
