Израда дуго чеканог адресног регистра није, како је средином прошлог априла најављивано, завршена до краја 2018, али је Републички геодетски завод пре почетка ове године израдио елаборат уличних система, који заправо представља мапу свих градова и општина са улицама које имају и које немају називе и кућне бројеве. Део посла који је потом требало да буде обављен, а још није, остао је на локалним самоуправама, на које је Влада Србије ових дана апеловала да коначно дају имена улицама за које је израђен поменути елаборат. То је неопходно како би све улице биле унете у јединствену државну базу, односно регистар, што би грађанима који живе или послују са предузећима регистрованим на безименим путевима и са ББ ознакама објеката олакшало живот.
Олакшицу у успостављању националног адресног регистра грађанима ће представљати и новоуспостављени контакт-сервис који им је од ове недеље доступан на мејлу moja.adresa@gov.rs. Преко њега могу поставити питања и изнети недоумице у вези са ажурирањем државног адресног регистра, променом назива улица и адресе, као и неопходном заменом личних докумената која прати ове измене. Како истичу у Влади Србије, на поменути контакт-сервис грађани треба и да пријаве институције уколико се догоди да им у некој од њих затраже новчану накнаду за замену докумената, која би требало заменити због израде адресног регистра и промене адресе.
У Канцеларији за сарадњу са медијима Владе Србије подсећају да је на прошлонедељној седници усвојен предлог Министарствa унутрашњих послова којим се грађани ослобађају трошкова издавања личних карата са чипом и трајних личних карата због промене адресе која је била непотпуна, односно није имала кућни број, или чак и назив улице.
– У адресном регистру Републике Србије на почетку прошле године евидентирано је 54.859 улица, а након ажурирања адресног регистра утврђено је да Србији недостаје још 66.480 улица – саопштавају у Влади Србије.
Пре почетка ажурирања адреса у Србији процењено је да више од три милиона становника има пријављено пребивалиште у улици без броја, од чега се више од два милиона грађана водило на адресама за које није одређен ни назив улице.
Контакт-сервису moja.adresa@gov.rs грађани могу да пријаве институције које им траже новац у замену за докумената због новог назива улица и кућних бројева
Иницијативу за успостављање адресног регистра којим ће све то бити надомештено покренула је још 6. марта 2017. године премијерка Ана Брнабић, у време док је била министарка за државну управу и локалну самоуправу.
– Ажурирањем адресног регистра у Србији уводимо ред у државу и модернизујемо државну управу. За пројекат је издвојено око пет милиона евра и желели смо да обезбедимо да сва насеља у земљи добију таблице са називима улица и кућним бројевима, како бисмо решили ситуацију која је стварала велики број проблема грађанима – навела је премијерка Брнабић у саопштењу од пре два дана, у коме јавност подсећа да је поменути документ један од кључних државних регистара.
Коначан упис свих адреса у земљи може се обавити тек када и локалне самоуправе заврше свој део посла и дају називе безименим улицама. Колико њих још није обавило свој део посла, због којег још немамо најављени адресни регистар у влади, јуче нису могли ни незванично да нам одговоре. Како је најављивано прошлог априла, план је био да све улице, као и куће и зграде, буду означене до маја 2019. године. Будући да је елаборат израђен, остало је да се, после именовања улица, распише обједињена јавна набавка за таблице улица и кућних бројева за целу Србију. Град који је први увео ред међу своје улице и кућне бројеве је Лозница, која је била обухваћена пилот-пројектом.
Извор: Политика
