Прекомерна тежина у дечјем узрасту постала је у Србији озбиљан здравствени проблем током последње деценије, упозоравају стручњаци. Приступ овом проблему мора да буде мултисекторски и у његово решавање треба да се укључе министарства здравља, пољопривреде, омладине и спорта, као и други актери од којих зависи изналажење оптималних решења за заустављање даљег пораста броја прекомерно ухрањене и гојазне деце и омладине.
У Србији је више од 25 одсто деце гојазно, јер се хране на неквалитетан начин, а прекомерна тежина фактор је ризика за рану појаву дијабетеса, болести срца и крвних судова, локомоторног апарата, као и психичких и психијатријских проблема.
"Гојазност је удружена са недовољном физичком активношћу деце и држава мора да, у сарадњиса свим релевантним институцијама, припреми мере да спречи ову пошаст 21.века", каже др Снежана Лешевић из СБ „Чигота“, која се дуги низ година бави проблемом гојазне деце и адолесцената кроз „Чиготица програм“. Више од 60 одсто деце која су прекомерно ухрањена пре почетка пубертета постаје гојазно у одраслом животном добу, што указује на значај раног откривања, односно благовремене превенције гојазности у детињству. Осим проблема здравствене и естетске природе, гојазност ствара и психичке проблеме деци која се осећају неприхваћено и несхваћено.
Међународне радне групе за борбу против гојазности упозоравају да је свако десето дете школског узраста гојазно. Због свега тога у решавање овог веома комплексног проблема треба да се укључе све релевантне институције, на целу са ресорним министарствима.