Библиотека „Љубиша Р.Ђенић“ је јуче обележила свој дан, а централни део програма био је посвећен изложби слика Обрада Јовановића – ретроспектива 40 година рада. У програму је учествовао и хор „Златиборска вила“ из Ужица.
Библиотека „Љубиша Р.Ђенић“ није само место окупљања љубитеља књиге, сусрета стваралаца са читалачком и другом публиком, већ је и чувар културне баштине, едитор који негује стваралаштво завичајних писаца, установа која пружа подршку битним едукативним програмима из разних области, све на добробит својих суграђана и посетилаца општине Чајетина.
„Библиотеке јесу својеврсне ризнице које чувају знање стварано кроз векове. Оне су укупно људско памћење, неми сведоци нашег трајања, мпћне одреднице сваке националне културе,“ рекла је директорка библиотеке, Снежана Ђенић, отварајући ово вече.
Централни део програма обележавања Дана библиотеке била је изложба слика академског сликара Обрада Јовановића. Реч је о ретроспективи која обухвата 40 година стваралаштва. На питање како са ове временске дистанце гледа на сопствено дело од почетака до дана данашњег, Јовановић одговара:
„Када добијете једну награду или признање, појавите се на телевизији, можда на некој међународној изложби, то делује фасцинирајуће, али је после проблем то одржати. Поготову у сликарству, у налету нових медија и свега, велика је уметност одржати се на сцени“.
Трудећи се да „не изда професију“, како каже, и остане веран сликарству, насликао је небројно много слика, а опет као да их није довољно.
„Ја сам само сликао. А са друге стране, чини ми се да нисам ухватио ни део онога што сам желео да насликам. Та тежња да се та унутрашња борба заврши, да човек превазиђе сам себе у односу на неке лењости и искушења друге природе је, у ствари, сама креативност“.
Поред изузетних цртежа на којима су углавном лица савременика, пејзажа на којима се служи ренесансним колоритом и моћним приказом слојевитости и дубине насликаног, оно што се чини као главна преокупација јесте српски фолклор и дух људи и времена у руралним срединама.
„Свака слика на неки начин мене прозове. Или на јави, или у сну, или на пропутовању, или у неким причама и тд. И уопште не знам на који начин те идеје долазе?“
Поред многобројних награда које су се накупиле у 40 година рада, најдраже су му, ипак, оне усмене које стигну од колега, као једном кроз једну реченицу: „Е, ово што видимо само ти знаш да насликаш“, каже Обрад Јовановић.
Библиотека „Љубиша Р.Ђенић“ је и ове године доделила Захвалнице својим пријатељима, сарадницима као и најбољем читаоцу године. У програму је учествовао и хор из Ужица „Златиборска вила“.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
