Милован Минић из Горњег Љубиша успешно се бави гајењем боровница и већ седму годину од ове здраве воћке убира плодове. Без породице и фамилије, али и без субвенција које даје општина Чајетина, каже Минић, не би било ни остварења његових планова да се у пензији бави овим послом.
https://www.youtube.com/watch?v=W1WTWN9Nefo
Производња боровница у Србији је бизнис који годишње може донети зараду од 30.000 до 40.000 евра по хектару, а како један засад одлично рађа и после 50 година, произвођачи га називају и бизнисом који се оставља унуцима. Милован Минић из златиборског села Љубиш овај посао наменио је најпре себи, како каже - за своје пензионерске дане.
"Боровницом се бавим седму годину , а на то сам се одлучио јер у мојој околини рађају шумске боровнице. Шумске боровнице сам брао као дете и сматрао сам да ће овде да успеју, да то има перспективу. Овде имам и имање које су ми родитељи оставили; имам објекте, добре услове, воду... Тако сам се одлучио за гајење боровнице, да имам чиме да се бавим када одем у пензију," прича домаћин, Милован Минић .
Подршку је добио од чајетинске општине, преко сувенција Привредног друштва "Златиборски еко аграр", без којих не би могао да крене у остваривање својих замисли, јер зна се - сваки почетак је тежак. Али, ту је и веома важна подршка коју има пре свега од својих најближих. Боровнице и производе од боровница продају на златиборској пијаци и околини, а зарадом су задовољни. За свеже воће, каже Минић, постиже цену од 500 динара.
"Имам пролаз на пијацу на Златибору јер моје боровнице стижу касније. Откупљивачи су откупили и у Бајиној Башти , Пожези и другим местима оне ране, а моје су тек на половини брања, тако да пласман вршим на Златибору, у Ужицу и околним местима. И сеоска домаћинства: Пећинар, Дацовићи и други користе наше производе, сокове и слатка, а шаљу и своје госте који долазе на лице места и да их беру."
На висини од 1 500 метара нема потребе за било каквим третирањем засада, па су воћке, било у свежем стању или у облику прерађевина, изузетно здраве. Годинама уназад као помоћ у брању на имање долазе и поједини заинтересовани млади људи, као што је Младен Синџировић из Ужица.
"Ја сам овде већ десетак дана. Сваки дан нешто радимо: беремо, помажемо, а не пада ми тешко. Ту смо као испомоћ, навикао сам јер већ шест година свако лето проводим овде", каже.
Својим вршњацима Младен поручује да би, уколико имају могућности , требало да део лета проведу на селу уз неки сезонски посао јер ће и за себе учинити нешто добро: боравиће на здравом месту, бавити се физичким активностима, хранити се здраво и уз све то нешто и зарадити. А поља боровнице су идеална за то.
Мирјана Ранковић Луковић