Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
Положајник је прва особа која на Божићно јутро уђе у кућу и он по веровању доноси срећу у кућу. Зато се за Положајника обично узима дете, али он може бити и одрастао човек. Он укућане поздравља са: "Христос се роди!" и "Срећан Божић!", на шта му укућани одговарају: "Ваистину се роди!" и "И теби срећу да Бог да!". На Божић ујутро домаћица спрема чесницу (у коју ставља новчић) и Божићни колач. Чесница се справља од белог брашна, са водом и машћу, без квасца. Чесница се месила првог дана Божића кад прво звоно зазвони у цркви или између јутрења и достојна. Сам назив је занимљив зато што потиче од речи „чест“, „део“, „срећа“, јер се ломила на делове, према броју укућана, да би се по тим деловима прорицала срећа. Чесница симболизује рођење младог Христа када су га пастири даровали.
Ручак почиње тако што се домаћин прекрсти, запали Божићну свећу, окади трпезу, прочита Оче наш и пререже Божићни колач. Онда узима чесницу, подигне је у вис, окрене је у круг три пута, преломи преко средине и сваком за столом одломи по једно парче. Печено прасе или Божићна печеница најчешће је јело на трпези. Од ње се на Божић не једе глава и плећка, веће се оне чувају за Нову годину (Мали Божић, како се овај празник у народу често назива). На трпези се нађе и воће, поврће, пецива и бројна друга јела. Божић је весео, породични празник, пун радости и љубави међу укућанима.
После ручка обичај је да се одлази код родбине и пријатеља, да се честита Божић.
