Настали у Великој Британији, а у Србији већ увелико развијена традиција у Београду и Новом Саду, паб квизови су однедавно још један сегмент друштвеног живота и у чајетинској општини.
Аматерски вид провере знања, у окружењу карактеристичном за пабове тј. кафиће, до сада је одржан пет пута у Чајетини, у кафеу „Оаза“. Идејни творац такмичења чајетинских квизаша и оних који се тако осећају је познати српски квизаш Бојан Савић, који је, како каже, пријатно изненађен одзивом учесника у нечему што је пионирски подухват у овом крају.
- Одзив у Чајетини је стварно одличан, а рекао бих и атмосфера коју правимо током такмичења. Искрено, у старту нисам знао шта да очекујем, али врло брзо се формирао одређен круг људи који редовно долази. Знање које такмичари показују је доста солидно. Требало је и мени мало времена да откријем адекватну тежину питања, јер она не смеју да буду ни прелака ни претешка, већ да свакоме омогуће да активно учествује у квизу – каже Савић, истичући занимљив податак – и поред тога што је учествовао у великом броју квизова, нема превише искуства када је у питању учешће у паб квизовима.
- Можда ће звучати чудно, али ја сам био само на једном паб квизу и то као случајни пролазник. Нисам се такмичио, већ сам свратио у ресторан како бих се видео са другом. Мало сам „ошацовао“ како то фунционише, мало се распитао код оних који често учествују и видео да можемо да пробамо да организујемо сличну ствар код нас. Имао сам срећу да у Чајетини постоје кафић и људи отворени за нове идеје, па смо се лако договорили.
Иако је примарна одлика оваквих окупљања добра забава и дружење, свакако да је присутан и такмичарски аспект. С обзиром да је од пет одржаних квизова тријумфовао на четири, један од учесника се посебно издвојио.
- Данило Ђенић је дефинитивно најпријатније изненађење паб квиза. Показао је изузетно знање, логичку сналажљивост и он без икаквих проблема може да се опроба у неком телевизијском квизу. Рекао бих да он тренутно има више знања од мене на почетку квизaшке каријере. Јако ми је драго што све екипе умеју да заблистају с времена на време и освоје поене онда кад то не очекујете.
Према Савићевим речима квизови имају свој живот изван друштвених мрежа, али је нормално да им се истовремено и прилагођавају, те стога и оне представљају веома битан вид промоције самог такмичења, као канал канал којим је лакше размењивати информације и допрети до људи. Такође, додаје да је задовољан одзивом локалних фирми и предузетника за спонзорисање квизова и обезбеђивање награда победницима.
- За сада сам презадовољан одзивом спонзора и наградама које су обезбедили такмичарима. Све је почело као шала, у којој је адвокат Жељко Џамбић оберучке пристао да учествује. Други пут је то био Рајко Пелверовић, па кафић „Казабланка“, а сад се већ неки спонзори сами јављају. Захвалио бих се свима који су нас подржали и тако дали додатну вредност нашој идеји.
Развој ове приче у Чајетини у извесној мери свакако је утицао и на то да се са паб квизовима крене и у Ужицу.
- Пре свега, паб квиза у мојој организацији не би ни било без Чајетине и људи из „Оазе", који су одмах прихватили идеју о оваквом експерименту. Нико од нас није јасно знао ни како ће све то испасти, ни колико ће људи привући. Пошто се „добар глас далеко чује“, чуло се за нас и у комшилуку, па је дошло и до сарадње са кафеом „Тунел“. Питање је како би и доле то изгледало и да ли би заживело да на први квиз није дошло двадесетак људи из Чајетине. Тренутно се боримо да овај вид забаве промовишемо у Ужицу, па ћемо видети како ће то изгледати за пар месеци.
Данило Ђенић: Квиз је пре свега добра забава
После пет одржаних квизова у Чајетини најуспешнији такмичар свакако је Данило Ђенић, члан екипе "Боз бет". Он је са два тима ("Динар на квадрат" и "Боз бет") по два пута до сада освајао прва места, а једном је био другопласирани. Како каже, паб квизови су јединствен спој провере знања и добре забаве.
- Ово је једно лепо искуство, у сваком случају. Притом, акценат није само на такмичењу у знању, бар што се мене тиче. Ја на то гледам као на могућност добре забаве, стицања нових и продубљивања старих пријатељстава. Што се успешности тиче, причаћемо после неке моје Слагалице или Потере.
Његови резултати за већину осталих учесника су својеврсно откровење, с обзиром да није познат широј квизашкој јавности, тј. до сада се није појављивао у телевизијским формама квиза.
- Истина, до сада нисам имао искуства са телевизијским формама, но никад се не зна. Можда баш оваква форма провере знања буде иницијална каписла да се пријавим за неки ТВ квиз. За сада ми више одговара овако, екипно, нарочито због тога што сам у заиста сјајној екипи, са Јеленом Марић, Софијом Павловић Луковић и Мирјаном Вирић. Премда су све три биле или су још увек професорке у чајетинској средњој школи, атмосфера у тиму је заиста опуштена, а увек буде и неких комичних ситуација. Нпр. на неко од тежих питања Софија ми упорно понавља: "Сети се, сети се..." и ја се, неким чудом, стварно сетим одговора, не знам ни сам одакле то извучем. Тако да, ако се некада будем пријавио за неки ТВ квиз, Софија иде са мном, да негде из публике добацује: "Сети се!"
С обзиром да се, однедавно, квизашка прича проширила и на Ужице, Ђенић у томе види додатни мотив за такмичење. Сматра да се већом конкуренцијом постаје бољи такмичар.
-Драго ми је што се квиз проширио и на Ужице. Надам се да ће ускоро почети да се одржава и на Златибору, па и шире... Здрава конкуренција свакако доприноси квалитету и већој занимљивости. Као што каже наш чувени кошаркашки тренер, Душко Вујошевић: "Ако хоћете да будете шампиони, морате да трчите са шампионима."
