14. јун је Светски дан давалаца крви. На овај дан се шром света организују различите манифестације са циљем да се подигне свест о виталној улози трансфузије крви у спасавању живота и унапређењу здравља људи. Тако је данас и чајетински Црвени крст организовао годишњу седницу Скупштине црвеног крста, користећи прилику да се на прикладан начин захвали добровољним даваоцима, радним организацијама и сарадницима на свом доприносу добровољном давалаштву.
На данашњој седници Скупштине црвеног крста Чајетина, поред усвојеног Извештаја о раду и финансијског извештаја Црвеног крста за 2016. годину и усвајања Програма рада и финансијског плана за 2017. годину, додељена су и признања добровољним даваоцима крви који су крсвоју хуманост исказали на најплеменитији начин у претходној години.
„Захвалнице смо делили за једно давање, пет, двадесет, тридесет пет и педесет давања“, каже за „Зластиборпресс“ Милан Симовић, секретар Црвеног крста. „Имамо једног даваоца ту међу нама, Кутлешић Милојко, који је дао преко 100 пута дао крв. По други пут је КЈП „Златибор“ добило захвалницу. Они су и претпрошле године највише дали крв у току 4 годишње акције. Највише се грађани одазивају и што радије посебно – одазивају се млади.“
Бити добровољни давалац крви индивидуална је одлука, а на неком вишем нивоу то је част и привилегија. Због чега се појединци одлучују да постану даваоци?
„Треба помоћи људима у невољи јер никад се не зна кад коме може затребати крв. Сутра може мојој породици да затреба, или било коме, и то ми је била мотивација, и докле год будем могао да дајем крв – даваћу!“, каже Горан Радибратовић који је добио захвалницу за 50 давања крви.
Слично мисли и Небојша Кузељевић који је такође 50 пута дао крв.
„Да би се некоме помогло, дасе спасу животи.. Било је случајева да су ме звали (из Трансфузије) и увек сам се одазвао том позиву и одазваћу се кад год будем могао.“
Захвалнице су добили и ученици основних школа у Чајетини који су учествовали на квизу „Шта знаш о Црвеном крсту“ и на ликовном и литерарном конкурсу „Крв живот значи“. Ови је и један од начина да се у неком од ових малишана потакне жеља да од пунолетства крену стопама данашњих прималаца признања за хуманост и добровољно давалаштво крви.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
