Да се никад не заборави: Вајцо, Пујо и Миланко жртве су НАТО бомбардовања на Торнику

"Да се никада не заборави, да се никада никоме и нигде не догоди" - речи су уклесане у спомен плочу, коју је 2000. године подигла СБ "Чигота", у знак сећања на три цивилне жртве са територије општине Чајетина, који су своје младе животе изгибили на Торнику, на месту тадашњег Спортско рекреативног центра, тог кобног 8. априла 1999. године, у 4 сата и 8 минута.

Миланко Савић из Јабланице славио је 7. априла 1999. свој 25 рођендан, у дрвеном објекту спортско рекреативног центра Торник, са својим пријатељима. Било их је много те вечери, али су заноћили само њих тројица - Миланко, Неђо Урошевић из Чајетине и Радоје Марјановић из Рибнице. Ни слутили нису да ће им то бити последња ноћ у животу. Рано ујутру, 8. априла, НАТО агресори бомбардовали су Торник и са земљом сравнили све што је било у околини. Угашена су три млада живота, цивилне жртве, иза којих је, после 18 година, остала само спомен плоча.

Миланков отац, Радоица Савић, сећа се сваког тренутка бомбардовања. Каже, његовој туги нема краја, а како године пролазе, све је теже и теже.

"Дошао сам први, тек је свањавало. Када сам дошао на Торник, већ је била дошла полиција. Нису ми дали да приђем. Ја им кажем - што ми браните, а они ми кажу - није Миланко овде. Тад сам им рекао - он је овде хиљаду посто, само где је тачно, ја не знам...", прича нам Миланков отац, Радоица Савић и додаје:

"Све ми је теже и теже како године пролазе. Нема ноћи кад ја не плачем... Ко ме не разуме, нека му Бог помогне... Немам више шта да кажем о овој мојој ситуацији, о овој мојој муци и несрећеи, ал тако се догодило и поправке нема. Мени нико не може да врати мога сина".

Радоица има идеју да на месту погибије ова три момка направи спомен обележје, са цвећем и клупама, да, када неко прође, застане и види, али и да се присети тог гнусног злочина нанетог целој нашој земљи. Међутим, то је тренутно немогуће, јер су Скијалишта Србије, баш на том месту, подигла јавни тоалет.

"Тражим само да се са овога места, где ми је погинуо син са другарима, скине овај јавни тоалет. Јер, ово што је озидано је наопако и очајно. Ово је срамота", каже Радоица.

Из Скијалишта Србије још од прошле године стоји обећање да ће овај јавни тоалет бити уклоње. Да ли ће га одржати или не, остаје да се види. У сваком случају, на нама је да никад не заборивомо Вајца, Пуја и Миланка који су своје животе дали 8. априла 1999. године, и то за своју отаџбину!

Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs