Српска православна црква и верници данас славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану.
Празник Свети Јован Крститељ кога данас слави Српска православна црква, посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.
Јован је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке. Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава.
У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.
Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима. Највише се славе Свети Никола и Свети Арханђел Михаил.
Чудотворна рука Светог Јована Крститеља
Десна рука Јована Крститеља, која је на реци Јордан крстила Исуса Христа, чува се на Цетињу. Јованову руку у Европу су бежећи од Турака и француског цара Наполеона донели малтешки витезови на двор руског цара Николаја који ју је у знак захвалности Србији која је примила руске емигранте даровао Карађорђевићима.
Бежећи пред немачком окупацијом, млади краљ Петар II реликвију оставља у манастиру Острог. То није једина реликвија СПЦ ван Србије – у Црној Гори се чувају и мошти Василија Острошког и рука Светог Саве.
